Суд у Стразбуру затрпан стотинама спорова из БиХ

Сарајево - Европски суд за људска права у Стразбуру лани је запримио 882 жалбе незадовољних грађана из Републике Српске и ФБиХ, а колико је ситуација сложена показује то да надлежни у БиХ чекају судски епилог у захтјевима чија вриједност премашује три милиона КМ.

У Стразбур је, од 2009. до краја 2016. године, отишло 5.548 апликација из БиХ и то махом због одбијања надлежних да спроведу у дјело пресуде домаћих судова.

Заступник Савјета министара БиХ пред Европским судом за људска права Белма Скалоњић истиче да највише апликација из БиХ овај суд брише са листе предмета или их проглашава неприхватљивим, јер не задовољавају формалне услове за подношење.

У Суду за људска права се, и поред таквог расплета, данас налазе бројне апликације против БиХ. До краја 2016. године евидентиране су 1.272, а захтјеви по којима се Стразбур само лани обратио БиХ тешки су око два милиона марака.

- У Канцеларији тренутно радимо на 127 апликација у којима се очекује ускоро доношење пресуде или одлуке. Укупна вриједност тих апликација је 3,03 милиона марака - казала је Скалоњићева.

На основу пресуда суда у Стразбуру, до сада су различити нивои власти у БиХ исплатили око пет милиона марака. Канцеларија заступника је до данас, каже Скалоњићева, у име тужене БиХ закључила 35 пријатељских нагодби и понудила десет унилатералних декларација, по којима је до сада исплаћено 19,89 милиона КМ.

- Унилатерална декларација се даје у случају када апликант не прихвата понуђену пријатељску нагодбу, а Суд утврди да су услови које нуди тужена страна прихватљиви са аспекта заштите људских права - појаснила је Скалоњићева.

Навела је да је очигледна тенденција да надлежни нивои власти одбијају приједлоге за закључење пријатељских нагодби, јер сматрају да тиме добијају додатно вријеме и простор за рјешавање случаја на свом терену.

Пријатељске нагодбе и декларације, тешке и по неколико милиона марака, забиљежене су у предметима "Момић и 74 других против БиХ", који је износио 3,82 милиона и "Алијагић" од 7,13 милиона, а односе се на исплату ратне штете коју су досуђивали судови РС.

Власти у РС су, каже Скалоњићева, урадиле изузетан посао на имплементацији пресуда из групе предмета "Чолић и други против БиХ" и "Ђурић и други против БиХ", тако да су ријешили системски проблем неизмирења домаћих судских пресуда којима је досуђивана ратна штета.

Министар финансија РС је, наиме, 2013. године прописао рок измирења ратне штете од 20 година, али је у септембру 2016. године на основу наредбе из пресуде "Ђурић и други", Министарство измијенило план исплате и скратило рок измирења са 20 на 13 година.

- Европски суд је препознао напоре које су уложиле власти РС, тако да је посљедњом одлуком "Кнежевић и други" против БиХ, од 14. марта ове године, Суд брисао са листе предмета ове апликације, јер је утврдио да је план исплате из септембра 2016. у складу са наредбама из одлуке "Ђурић и други". Ово је добар примјер успјешног извршења одлуке Европског суда на основу којег ће се постићи знатне уштеде за РС, јер ће Суд на основу ове праксе брисати са листе око 400 сличних апликација - закључила је Скалоњићева.

Надзор над извршењем пресуда врши Комитет министара Савјета Европе, који чине министри спољних послова држава чланица. До данас, Комитет министара Савјета Европе је усвојио 21 коначну резолуцију којом је потврдио да је БиХ успјешно имплементирала 21 пресуду суда.

 - Пред Комитетом министара се налази 18 коначних пресуда које још нису имплементиране у потпуности, међу којима су и пресуде из групе предмета "Сејдић и Финци против БиХ" према којима је БиХ дужна да усвоји измјене Устава БиХ и изборног законодавства - казали су у Канцеларији.

Извјештај

Савјет министара БиХ, због кадровских промјена у руководству у Канцеларији заступника пред Европским судом за људска права, још није усвојио извјештај те институције за 2016. годину. Сви подаци ће, како кажу, бити обједињени до краја јуна ове године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.