Суд БиХ још Србима суди по строжем закону

Бањалука - Суд БиХ је у чак 32 процеса за ратне злочине кршио принцип примјене блажег закона за починиоца, примјењујући заједно са Тужилаштвом БиХ строжи закон, што се углавном односило на предмете у којима су оптужени Срби.

Судије Суда БиХ при процесуирању оптужених за ратне злочине ретроактивно примјењује Кривични закон БиХ, иако је Европски суд за људска права још 2013. године утврдио да тиме крши Европску конвенцију о људским правима, односно забрану ретроактивног изрицања казне која је строжа од казне предвиђене законом који је био на снази у вријеме извршења кривичног дјела.

У извјештају о анализи и плану активности тражења несталих, истраживања и процесуирања ратних злочина који је усвојила Влада РС истакнуто је да је Уставни суд БиХ, поступајући на основу 32 апелације против одлука Суда БиХ у предметима ратних злочина утврдио кршење принципа примјене блажег закона за починиоца. У свим случајевима примјењиван је Кривични закон БиХ умјесто Кривичног закона СФРЈ.

- Међу апелантима су 24 српске националности, те по четири Бошњака и Хрвата. Суд БиХ је послије одлуке Европског суда за људска права  поново покренуо поступак у спорним предметима, али и даље својим одлукама крши права оптужених. Суд не чини ништа да санира дугогодишње кршење права оптужених у ранијим предметима вођеним против лица која нису поднијела апелацију Уставном суду БиХ - истакнуто је у извјештају.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић истиче да се константно непоштовање одлуке Европског суда за људска права огледа и приликом потврђивања нових оптужница.

- Правосудни органи на нивоу БиХ наставили су са таквом праксом и након одлуке Европског суда за људска права. Да ни Тужилаштво БиХ не планира да прекине са оваквом праксом говори и став једне тужитељке пред Апелационим вијећем Суда БиХ из прошле године. Она је након што је Уставни суд БиХ укинуо пресуду којом је оптужени био осуђен примјеном строжег закона, позвала на поновну примјену тог закона изјављујући да је вријеме да се укаже да и Уставни суд може погријешити - нагласио је Којић.

Анализа предмета за ратне злочине показала је да је након одлуке Европског суда за људска права дошло до повећаног броја потврђених оптужница за кривично дјело злочин против човјечности, које није било предвиђено Кривичним законом СФРЈ.

- За четири године против 184 лица потврђена је оптужница за ово кривично дјело, а међу њима је 160 Срба, 22 Хрвата и два Бошњака. На овакав начин Србима и даље изричу казне дуготрајног затвора у распону од 20 до 45 година, а по Кривичном закону СФРЈ максимална казна износи 20 година - казао је Којић.

Адвокат Милан Романић истиче да је Суд БиХ у поновљеним поступцима требао да поново саслуша свједоке и да буду прочитане њихове изјаве, те да дозволи одбрани да евентуално предложи и друге свједоке.

- Међутим, они су само гледали да што прије заврше посао, па су умјесто 45 година затвора досуђивали 20, а нису се упуштали у друге околности, ни олакшавајуће, ни отежавајуће. Они су требало да узму у обзир све битне елементе суђења, одмјеравање казне, околности, проток времена и друге елементе, а не само да примијене други закон. Само су одрадили посао да задовоље процедуру и одлуку Уставног суда БиХ - рекао је Романић и додао да је проблем и што на одлуке Апелационог вијећа Суда БиХ не постоји могућност подношења жалбе.

Примјери неправде

Као примјер кршења права оптужених наведен је предмет "Душко Јевић и други" у којем су два лица осуђена за геноцид на основу Кривичног закона БиХ на 32 и 28 година затвора. Уставни суд БиХ усвојио је њихову апелацију и наложио Суду БиХ да донесе нову одлуку, примјењујући блажи Кривични закон СФРЈ. Они су, међутим, задржани у затвору, иако за то није било никаквог основа, а тек у марту 2017. године Апелационо вијеће Суда БиХ је донијело нову пресуду којом су осуђени на по 20 година затвора.

- Чак и у поновљеном суђењу у којем је примијењен Кривични закон СФРЈ, Суд БиХ је изрекао максималну прописану казну без уважавања утврђених олакшавајућих околности из ранијег поступка - наведено је у извјештају који је усвојила Влада РС.

Као примјер је наведен је и случај генерала Војске РС Новака Ђукића којем је првобитно била изречена казна затвора од 25 година уз узимање у обзир олакшавајућих околности. У поновљеном поступку изречена је максимална казна затвора од 20 година предвиђена Кривичним законом СФРЈ, не узимајући у обзир раније утврђене чињенице које су утицале на смањење казне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.