Стручњаци: Устав забрањује поклич “за дом спремни”

ЗАГРЕБ - Употреба усташког поклича “за дом спремни” у хрватској јавности стална је тема неслагања па је тако и након његовог недавног појављивања у Окучанима, министар полиције Давор Божиновић тврдио да тиме закон није прекршен, иако је Уставни суд током 2016. и 2017. године донио чак четири одлуке према којима је тај и други симболи везани за НДХ супротан Уставу - и то без изузетка, пише загребачки Јутарњи лист.

Након инцидента у Окучанима, гдје су се припадници ХОС појавили у мајицама на којима је исписан поклич “за дом спремни” Божиновић је тврдио да, према мишљењу директора полиције, учесници обиљежавања 25.годишњице војно полицијске акције Бљесак, нису прекршили закон.

Ту тврдњу, према Јутарњем, Божиновић заснива на ставу Вијећа за суочавање с наслијеђем тоталитарних режима, које је формирао актуелни премијер Андреј Пленковић, а према чијем мишљењу је истицање тог поздрава дозвољено изузетно у комеморативне сврхе.

Међутим, Уставни суд Хрватске је, пише Јутарњи, током 2016. и 2017. године донио чак четири одлуке у којима је заузео јасан, децидиран став - јавно истицање поздрава “за дом спремни” и других симбола везаних за НДХ супротно је Уставу РХ, и то без изузетка, подсјећа загребачки дневник.

Уставни суд је, наводи се, у тим одлукама констатирао да је ријеч о службеном поздраву НДХ и усташког покрета “који је изникао из фашизма, заснованог, између осталог, и на расизму па тиме симболизује мржњу према људима другачије етничке и вјерске припадности и представља манифестацију расистичке идеологије и потцијењивања жртава злочина против човјечности”.

Прву одлуку о недопуштености истицања тог поздрава у јавном простору Уставни је суд донео 25. маја 2016. године. Том је одлуком Уставни суд одбио уставну тужбу бившег челника Хрватске чисте странке права Јосипа Миљка којом је он тражио укидање осуђујуће пресуде Прекршајног суда у Карловцу, који га је новчано казнио због извикивања спорног поклича.

Другу одлуку Уставни суд донео 18. октобра 2016. а поводом уставне тужбе коју је поднио Г. Х., затвореник из затвора у Глини, који је тврдио да му је Жупанијски суд у Сиску повредио уставно право на слободу дописивања кад му је забранио да својој дјеци и пријатељима из затвора шаље писмо адресирано на Независну Државу Хрватску и с поздравом “за дом спремни”.

Уставни је суд његову тужбу одбио закључивши да је Жупанијски суд у Сиску био у праву.

Трећом одлуком, од 8. новембра 2016., Уставни је суд одбио тужбу фубалера Јосипа Шимунића против правоснажне пресуде којом га је Високи прекршајни суд прогласио кривим због извикивања поздрава “за дом спремни” на стадиону у новембру 2013. године.

И, најзад, четврту одлуку Уставни суд донио 10. октобра 2017., а њоме је Општинском вијећу Чачинци наложио да укине одлуку о да се један улица у Слатинском Дреновцу називе “Десети април”, што је, иначе, дан када је основана НДХ.

Шефица Катедре за уставно право Правног факултета у Ријеци, Сања Барић, врло је јасна по питању употребе овог поклича.

“Правна струка у Хрватској нема никаквих дилема, ни садржајних ни формалноправних, око тога да је поздрав ''за дом спремни'' недопуштен. Умјесто да се истицање тог поздрава јасно санкционише, баца се прашина у очи тврдњама да се ради “о комплексном питању које треба размотрити”. То није истина. Истина је само да не постоји политичка и државничка храброст да се спроведу Устав, закони и одлуке Уставног суда, тј. нема политичке воље за понашањем које је у складу правним истинама. А политичке храбрости нема јер политичке странке манипулишу гласовима за које вјерују да ће их на тај начин добити”, рекла је Барић за Јутарњи.

Ђорђе Гардашевић, ванредни професор уставног права с Правног факултета у Загребу, на исто питање каже да Повјеренство за суочавање с прошлошћу, које је става да усташки поклич може да се користи на комеморација, не може бити извор права.

“С друге стране, према Уставном закону о Уставном суду РХ, одлуке и ријешења Уставног суда су обвезујући”, каже Гардашевић И истиче да је уставна функција Уставног суда да гарантује поштовање И примјену највишег државног акта.

“На тај су начин акта Уставног суда обвезујући и за судове и за владу”, јасан је Гардашевић.

Влада је, према његовим ријечима, обавезна не игнорише став Уставног суда, као И да обезбједи спровођење одлука И ријешења те највише правосудне институције у држави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.