Строжи закон резервисан за Србе

Сарајево - Од 346 предмета у којима је Суд БиХ од 2003. до 2016. године изрекао пресуде за ратне злочине, у 75 одсто случајева пресуђено је оптуженим Србима, а готово свима је суђено по Кривичном закону БиХ, који им је донио веће казне.

Европски суд за људска права донио је 18. јула 2013. године одлуку према којој Суд БиХ не може за случајеве оптужених за злочине у протеклом рату ретроактивно примјењивати Кривични закон БиХ из 2003. године, већ мора судити на основу Кривичног закона СФРЈ, који је важио у вријеме када је почињен ратни злочин.

Суд БиХ је, међутим, наставио са накарадном праксом, те је у складу с тим и додјељивао веће казне, с обзиром на то да се ради о закону који је строжи.

Да постоји неуједначена пракса недавно је у Парламенту БиХ потврдио и министар правде БиХ Јосип Грубеша, који је рекао да је, када је ријеч о пресудама које је у том периоду донио Суд БиХ у 248 примијењен Кривични закон БиХ, а у 98 Кривични закон бише СФРЈ.

Према његовим ријечима, Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ упознао је Министарство правде БиХ да није у могућности да достави податке о националној припадности лица која су пред Судом БиХ осуђена за ратне злочине.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да управо због чињенице да је углавном суђено Србима, Суд и Тужилаштво БиХ не желе да открију националну структуру осуђених.

- То довољно говори о њиховом селективном приступу. Од пресуђених предмета у којима су оптужени Срби у више од 90 одсто случајева суђено је по Кривичном закону БиХ и изрицане су им дугогодишње осуђујуће казне - истакао је Којић.

Наглашава да Суд БиХ Србе осуђује најчешће за геноцид и злочин против човјечности, а Бошњаке за мања кривична дјела, па им изричу и минималне казне.

- Имали смо прилику да свједочимо пресудама гдје за исто кривично дјело, на примјер силовања Србе осуђују за кривично дјело против човјечности гдје је изречена казна од 23 године затвора. Бошњаку за исто то кривично дјело које је окарактерисано као злочин против цивилног становништва изричу казну до пет година затвора - рекао је Којић.

Наглашава да је такав однос постао саставни дио рада и Суда и Тужилаштва БиХ.

- Зато и није чудно то да је за ратне злочине укупно изречено 2.208 година затвора, од чега су Срби осуђени на 1.655 година и шест мјесеци, Бошњаци на 306 година и шест мјесеци, а Хрвати на 246 година затвора - рекао је Којић.

Неријешени предмети

Јосип Грубеша каже да су на дан 30. новембра 2016. године у раду тужилаштава у БиХ биле 434 пријаве ратног злочина и 485 истрага ратних злочина. У судовима је у раду било 195 првостепених и 36 другостепених предмета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.