Стране судије подривају независност Уставног суда

Сарајево - Приједлог закона о Уставном суду БиХ, који су у парламентарну процедуру упутили посланици из РС, биће разматран 12. јануара на сједници Представничког дома Парламента БиХ, а српске странке сматрају да је крајње вријеме за реорганизацију тог суда.

Кључни став странака из Српске је да стране судије, којих је тренутно троје у Уставном суду БиХ, морају замијенити судије из конститутивних народа, а начин њиховог избора детаљно је објашњен у предложеном закону који се састоји од 33 члана. Осим тога, један од најважнијих приједлога је да буде онемогућено прегласавање било којег народа у Уставном суду БиХ.

Приједлог закона упућен је у парламентарну процедуру након што је Уставни суд БиХ 26. новембра прошле године донио одлуку да је неуставан члан Закона о празницима РС, којим је прописано да се Дан Републике обиљежава 9. јануара. За ту одлуку је гласало троје страних судија и два из реда бошњачког народа. Политички врх и странке из РС су одбациле ту одлуку поручивши да она неће бити спроведена и да ће бити настављено обиљежавање Дана РС, односно годишњице настанка Српске. Пред посланицима Представничког дома наћи ће се и Приједлог закона о измјени Кривичног закона БиХ, који су такође упутиле српске странке. Измјене подразумијевају да буду избачене одредбе које прописују санкције за непоштивање одлука Уставног суда БиХ, Суда БиХ и Дома за људска права.

У образложењу предложеног закона о Уставном суду БиХ је наведено да је уставни основ за његово доношење садржан у самом Уставу БиХ. Предлагачи истичу да Парламент БиХ ни након 15 година није донио закон који ће на другачији начин прописати избор троје страних судија које је изабрао предсједник Европског суда за људска права. У образложењу је наведено да начин гласања у Уставном суду БиХ мора бити прилагођен стању у БиХ како би уживао повјерење свих народа и грађана. У досадашњој пракси се показало, како је истакнуто, да је приликом одлучивања и остваривања надлежности Уставног суда БиХ скоро стално долазило до прегласавања судија из једног или два конститутивна народа од већинског народа уз подршку страних судија и да је Уставни суд стално проширивао своје надлежности кршећи тиме Устав БиХ.

- Уставни суд БиХ је требало да представља институцију у којој је државни субјективитет БиХ највише дошао до изражаја - наведено је у образложењу.

Наведено је да с циљем јачања самосталности и независности Уставног суда странци морају уступити мјеста домаћим судијама.

- Неоубичајено је да највиши суд једне земље има судије стране држављане. Окончање те праксе је нужно са становишта државног суверенитета и демократских начела. Јачање домаћих институција је обавеза БиХ и у процесу европских интеграција. Због тога је неопходно донијети Закон о Уставном суду БиХ - истакнуто је у образложењу.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Сташа Кошарац казао је да је доношење закона о Уставном суду БиХ веома важно, јер је та судска институција сада у улози високог представника и због тога што су њене одлуке штетне за интересе РС.

- Оног тренутка када су се српски званичници окупили у Бањалуци, имали смо хорски наступ из Сарајева предвођен са СДА, који су казали да неће подржати приједлог закона о Уставном суду, а нису га ни видјели. Видјећемо на сједници како ће се странке из ФБиХ односити према предложеном закону - рекао је Кошарац и додао да очекује подршку хрватског народа, јер су њихови представници оцијенили да је неопходно да Уставни суд БиХ буде реформисан.

Посланик ХДЗ-а БиХ Борјана Кришто казала је да ће пред сједницу заузети став о предложеном закону.

- Иако нисмо задовољни садашњим уставним рјешењем и позицијом коју хрватски народ има према Дејтонском споразуму, док неке ствари не буду промијењене поштоваћемо уставно утемељење када је ријеч о доношењу закона. То ће нас руководити и у опредјељењу о закону о Уставном суду БиХ - истакла је Кришто.

Посланик СДА Шефик Џаферовић казао је да та странка неће подржати предложени закон.

- То је закон којим се покушава укинути аутономна позиција Уставног суда БиХ и којим се уводи етничко гласање. Тиме се нарушава равнотежа успостављена Дејтонским споразумом и Уставом БиХ - казао је Џаферовић.

Предсједник ДФ-а Жељко Комшић казао је да посланици ове странке неће подржати приједлоге закона о Уставном суду и измјени Кривичног закона.

++++

(Држављанство судија)

За судију Уставног суда може бити биран само држављанин БиХ

Члан 10

(Органи који врше избор судија)

(1) Представнички дом ФБиХ бира шест судија, а Народна скупштина РС бира троје судија

(2) Из једног конститутивног народа може бити изабрано највише троје судија

Члан 11

(Доношење одлука)

(1) Уставни суд одлучује већином гласова свих судија

(2) Уставни суд одлучује већином гласова свих судија, која укључује најмање глас једног судије из реда конститутивног народа и из једног ентитета када одлучује у споровима који по Уставу настају између два ентитета или између БиХ и једног или оба ентитета или Брчко дистрикта и институција БиХ и ентитета или између институција БиХ, што обухвата, али није ограничено на питања:

а) Да ли је одлука једног ентитета да успостави специјалне паралелне односе са сусједном земљом у складу са Уставом, укључујући и одредбе које се односе на суверенитет и територијални интегритет БиХ

б) Да ли је нека одредба устава или закона једног ентитета у складу са Уставом

Члан 30

(Замјена судија које је изабрао предсједник Европског суда за људска права)

(1) Представнички дом ФБиХ изабраће двојицу судија, а Народна скупштина РС једног судију који ће преузети функције од судија изабраних од стране Европског суда за људска права

(2) Судије изабране од стране предсједника Европског суда за људска права остају на дужности до окончања процедуре избора судија из става (1) овог члана, а најдуже шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона

(3) уставни суд ће наставити да ради без судија изабраних од стране предсједника Европског суда за људска права уколико се поступак избора нових судија не заврши у року од шест мјесеци од ступања на снагу овог закона

Члан 31

(Подзаконска акта)

(1) Начин рада и организација Уставног суда ће се детаљније уредити Пословником Уставног суда у року од три мјесеца од ступања на снагу овог закона

(2) До ступања на снагу Пословника примјењиваће се Правила Уставног суда БиХ ("Службени гласник БиХ" број 60/05, 64/08, 51/09 и 57/14) у дијелу који није у супротности са овим законом

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.