Страхиња Живак - Морамо скинути вео са сарајевске голготе

Сарајево - Српски љекари у ратном Сарајеву прошли су голготу и из града су бјежали да спасу живот. Са тога треба растјерати мрак, који је стваран годинама.

Рекао је то "Гласу Српске" Страхиња Живак, који је по сјећањима и свједочењима преживјелих љекара припремио списак од 460 љекара који су убијени, затварани и протјерани из Сарајева од 1992. до 1996. године. Тај списак, који је још непотпун, објавио је "Глас Српске".

Разговарали смо са многим од њих, који су посвједочили о страхотама које су прошли у Сарајеву из једног јединог разлога - јер су били Срби.

Каже да су сви Срби када је почео рат, па и љекари, себи "глави спаса тражили". Убијање, затварање, протјеривање љекара из Сарајева отвара питање како су онда пролазили мање познати људи, Срби становници тога града. 

- За спас живота морали су да иду из града, да бјеже. Они који су остајали или су хапшени или малтретирани. Када је др Милутин Најдановић убијен, страх више није могао под кожу - каже Живак.

Живак, који је у сарајевским логорима "Виктор Бубањ" и Централни затвор провео двије године, и сам је прошао голготу. Рат га је затекао у болничкој постељи на "Кошеву", гдје је лежао непокретан, рањен у обје ноге.

- Сва српска имена на болничким собама била су заокруживана. Неке су из болничких постеља хапсили, а неке убијали. Перу Пијевца су убили послије операције. Бачен је у гробље Лав - рекао је Живак, који је лежећи у болничкој постељи примијетио осипање српских љекара.

- Поред љекара, из кошевске болнице одлазиле су и сестре српске националности. Схватио сам да бјеже - казао је Живак.

У затвор је одведен 4. јула из болничког кревета.

- Онако непокретног са лисицама на рукама одвели су ме у затвор. Кад сам рекао да ми требају штаке, они су одговорили како ми неће требати. Рекли су: "Овдје је гробље Лав, ту ћемо те бацити". Имам сазнања да су неки људи ту и завршавали - каже Живак.

У затворској ћелији, каже, схватио је да је Бог високо и да Хипократ умире у Сарајеву.

- Питао сам се гдје је заклетва љекара када се непокретни и болесни воде у затворе - рекао је Живак.

Каже да је логору "Виктор Бубањ" чуо вијест о убиству синова, и то годину послије њихове смрти. Слободан и Велимир стријељани су 26. маја 1992. године.

- Вијест сам чуо док сам лежао на бетону, на самрти, и призивао Бога да што прије умрем. Кад сам чуо ту вијест, онда сам свом цимеру Јови Нинковићу рекао: "Јово, нећу више Бога призивати да умрем, хоћу да живим и свједочим". Написао сам послије књигу која носи баш тај наслов - рекао је Живак.

Списак

Живак је испричао да су највећи дио посла у скупљању имена љекара и професора сарајевских клиника обавили академик Мирко Шошић и проф. др Марко Вуковић.

Др Шошић је казао да је први списак са именима љекара публикован 2005. године.

- На том списку било је око 350 љекара и он се такође допуњава - казао је др Шошић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.