Стоп за ублажавање и новчани откуп затворских казни

Сарајево - Могућност да лица која су се борила на страним ратиштима ублаже себи казну признањем или да је новчано откупе навела је СДС на то да предложи укидање таквог поступка, док СНСД сматра да је проблем у давању велике надлежности Савјету министара БиХ.

Лица која пред Судом БиХ признају да су била на страним ратиштима и због тога добију ублажену казну и могућност да је новчано откупе подстакла је Клуб СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ да предложи укидање таквог поступка.

Представнички дом је прихватио закључак којим се "задужује Савјет министара БиХ да у року од 30 дана у Парламентарну скупштину БиХ достави измјене и допуне Кривичног закона БиХ којима се онемогућава ублажавање казне и замјена казне затвора новчаном казном за кривична дјела из члана 162б. Кривичног закона".

То обухвата и "кривично дјело тероризам и друга кривична дјела за која Савјет министара БиХ процијени да су посебно друштвено опасна или вријеђају достојанство личности и морал".

У образложењу приједлога наводи се да је увођењем у Кривични закон БиХ кривичног дјела "противзаконито формирање и придруживање страним паравојним и параполицијским снагама" интенција била санкционисање опасног понашања и унапређење борбе против тероризма, али је пракса показала нешто друго.

Шеф Клуба посланика СДС-а у Представничком дому Александра Пандуревић појашњава да је јавност узнемирила чињеница да лица која одлазе на страна ратишта, прије свега у Сирију, више пута признају своју кривицу, добију ублажену казну и на крају бивају осуђена на затворску казну од годину дана са могућношћу да ту казну откупе.

"Од шест лица која су правоснажно осуђена, чак четири су добила само годину дана затворске казне зато што су то признали", истиче Пандуревићева и напомиње да је ријеч о друштвено опасним лицима.

У остала два случаја, једном лицу је изречена затворска казна у трајању од три године и шест мјесеци, а другом годину и шест мјесеци. Неправоснажно је осуђено једно лице на затворску казну од годину дана.

Пандуревићева истиче и да је у консултацијама са правним стручњацима уочено и да постоји још кривичних дјела при којима долази до ублажавања затворских казни и њиховог новчаног откупа, након чега се таква лица нађу на слободи, што је у супротности са друштвеним моралом.

Она је као примјер навела случајеве силовања, трговине људима или трговине наркотицима.

"Неко призна да је то радио, добије годину дана затвора, откупи казну и онда се поново нађе на улици гдје младим људима продаје дрогу", појашњава Пандуревићева, указавши да затворска казна за циљ има и ресоцијализацију.

Говорећи о СДС-овој иницијативи, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Сташа Кошарац изјавио је Срни да је ова странка више пута до сада тражила јачи ангажман безбједносних и правосудних институција када је ријеч о овом проблему.

"Неспорно је доказано да је у БиХ било неколико терористичких напада, што довољно говори да је неопходно да безбједносне и правосудне институције у БиХ треба да на адекватан начин приступе рјешавању тог проблема, јер је то један од највећих безбједносних изазова не само у БиХ, него и у свијету", наглашава Кошарац.

Он није сигуран да бошњачка политичка елита улаже додатне напоре да то питање на адекватнији начин стави на дневни ред.

Он наглашава да ицијатива СДС-а није спорна када је ријеч о борби против тероризма, али да у њој постоји нешто што може да изазове и другачији однос од жељеног.

Према његовом мишљењу, посљедњи дио иницијативе изузетно је проблематичан - ту се помиње да Савјет министара БиХ треба да процијени која су то кривична дјела која су нарочито друштвено опасна или вријеђају достојанство личности и морал.

"Проблем је да се даје право Савјету министара БиХ да процијени која су то друга кривична дјела посебно друштвено опасна, јер смо свјесни чињенице да Савјет министара БиХ дефинише политике које су у супротности са интересима Републике Српске.

При томе, људи који долазе из такозваног Савеза за промјене омогућавају и пропуштају такве одлуке Савјета министара БиХ у интересу политика које заступа СДА", наводи Кошарац.

Он сматра да се не смије дозволити да Савјет министара БиХ има ту врсту политичког и другог комодитета да би могао сам да процјењује и предлаже "с обзиром на чињеницу да су кадрови такозваног Савеза за промјене показали да воде врло анемичну политику која је супротна интересима Републике Српске, а која је у складу са интересима њихових партнера, а прије свега СДА".

"Такво њихово дјеловање подсјећа нас на политичке игре Бакира Изетбеговића. Институције Републике Српске имају веома негативна искуства са Савјетом министара БиХ и не смијемо дозволити да он сам процјењује", поручује Кошарац.

Правник Крстан Симић дијели мишљење да је казнена политика блага у случајевима одлазака и повратка лица са страних ратишта.

"Тероризам је данас једна од највећих пријетњи друштвеним вриједностима", рекао је Симић Срни.

Он каже да су запријећене релативно добре казне, али је питање казнене политике судова зашто не примјењују оне казне које би биле примјерене друштвеној пријетњи кривичног дјела за које се одређено лице гони.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.