Стоп дискриминацији над српским повратницима

КAЛЕСИЈA - Српски повратници на подручје општине Калесија у Федерацији БиХ јуче су мирно протестовали испред општинске зграде у Калесији, тражећи да локалне власти брже рјешавају њихове повратничке проблеме.

Око двадесетак повратника носило је транспаренте на којима је писало: "Стоп дискриминацији над Србима", "Нама улица, вама фотеља", "Хоћемо живот достојан човјека", као и натписе повратничких мјеста - Зелина, Гојчин, Дубница и других повратничких насеља.

Предсједник Српског грађанског вијећа Калесија Живојин Миљановић рекао је новинарима да су овим мирним окупљањем, у трајању од 40 минута, Срби приморани да искажу незадовољство према општинској власти, која повратнике игнорише пуних десет година.

- Приморани смо да бранимо своја права на улици, и чини ми се да нам је то једино остало, јер општинска власт, а то је показала у више наврата, не жели да рјешава проблеме српских повратника - рекао је Миљановић.

Тражимо од општинске власти, додао је, да запосли једног повратника српске националности у општини Калесија, да обезбиједи и финансира пословни простор повратницима за рад општинског Удружења СГВ.

У понедјељак је одржан састанак Удружења Српског грађанског вијећа из Калесије и представника актуелне власти, на којем је било ријечи о врло тешком положају српских повратника. Чланови Удружења изразили су незадовољство односом актуелне власти према рјешавању повратничких проблема и најавили протесте. 

Оно што посебно забрињава јесте чињеница да је 200 повратника поновно напустило своје домове.

Милисав Гарић, предсједник Удружења грађана AГРОРAЗВОЈ Калесија, каже да је повратак стао јер три године Влада ФБиХ није дала подршку повратницима.

- Велики проблем је неприступачност православном гробљу. То траје већ пет година и нико нема за то слуха - каже он.

Живојин Милијановић, члан Српског грађанског вијећа, наводи да је на подручју Калесије девет српских повратничких насеља у којима су куће углавном порушене.

- Око 1.300 кућа је порушено и девастирано. Од тога је 300 кућа обновљено. 300 породица се овдје вратило и ово је једно од повратничких насеља гдје Срби живе као у резервату. Око 90 одсто Срба је незапослено, а немамо сточни фонд. Ни крупне, ни ситне стоке да би људи од нечега могли да живе. Нема механизације, путне комуникације су никакве, немамо ни прилаза до својих кућа. Не знам више шта очекивати и на који начин се борити. Нама је преостало да се боримо протестима и скренемо пажњу на себе - каже он.

Управни одбор Удружења за одрживи повратак у Тузлански кантон недавно је констатовао да су српски повратници, умјесто успјешног повратка и одрживог опстанка, суочени са чињеницом да је одрживи опстанак угрожен до те мјере да пријети физички нестанак српског народа на подручју Тузланског кантона.

Оцијењено је да ће број повратника Срба ускоро, са садашњих седам одсто, пасти испод два одсто.

Ове школске године у Тузли је у први разред уписано свега 1,5 одсто дјеце српске националности у односу на укупан број уписаних првачића.

8.000 срушених кућа

Управни одбор Удружења за одрживи повратак Тузла саопштио је да се тешко стање одрживог повратка огледа, прије свега, и у чињеници да на подручју Тузланског кантона још није обновљено више од осам хиљада срушених и оштећених стамбених јединица српских повратника.

- Да је на дјелу политика једносмјерног повратка говори и чињеница да је у протеклом периоду, од укупно издвојених средстава, за повратак Бошњака у РС издвојено 78 одсто, а за повратак Срба у Тузлански кантон свега 22 одсто - наводи се у информацији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.