Стечајни поступци нису испунили циљеве

Бањалука - Ревизија учинка, који је провела Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске, показује да окончани стечајни поступци нису испунили задате циљеве, што је илустровано начином закључења и степеном намирења повјерилаца, преносе агенције.

У структури закључених стечајних поступака највеће учешће, више од једне половине, имају поступци закључени због недостатака и недовољности стечајне масе.

- Сваки четврти поступак закључи се продајом имовине стечајног дужника и диобом новчаних средстава повјериоцима. Тек сваки педесети стечајни поступак оконча се реорганизацијом стечајног дужника - наводи се у саопштењу Главне службе за ревизију јавног сектора Српске.

У стечајним поступцима повјериоци наплаћују мање од једне петине својих потраживања, док остале четири петине нису наплаћене, већим дијелом због недостатка стечајне масе, а мањим дијелом због непризнавања од стране стечајног управника.

Највећи повјериоци у стечајним поступцима су институције јавног сектора.

Око двије трећине укупних потраживањаодноси се на потраживања повјерилаца из јавног сектора.

Три највећа повјериоца из јавног сектора у стечајним поступцима су Пореска управа, Фонд пензијско-инвалидског осигурања и Фонд Здравственог осигурања Републике Српске, а степен наплате ових повјериоца из јавног сектора износи око десет одсто пријављених

потраживања.

- У периоду од 2008. до 2011. године, Буџет Српске и фондови по окончаним стечајним поступцима нису наплатили око 128 милиона својих признатих потраживања - додаје се у саопштењу.

Према ревизији, око три четвртине стечајних поступака није покренуто у законском року од 60 дана од дана настанка платежне неспособности, а половина стечајних дужника била је платежно неспособна дуже од двије године, а око 30 одсто дуже од четири године.

Из Главне службе за ревизију јавног сектора Српске напомињу да се неправовременим покретањем стечајног поступка пропушта прилика да се сачувају средства предузећа, што је предуслов већег степена намирења повјерилаца.

Половина стечајних поступака трајала је више од годину дана, а сваки трећи поступак је трајао дуже од двије године.

Вријеме трајања стечајних поступака варијабилно је и у вези је са начином закључења и обликом организовања предузећа.

- Најдуже су трајали стечајни поступци закључени диобом стечајне масе, односно подјелом средстава повјериоцима и реорганизацијом. Неријешени имовинско-правни односи, неуспјешне лицитације, процедуралне жалбене могућности и пратећи парнични поступци били су међу главним разлозима продужавања поступка - наводи се у саопштењу.

Трошкови стечајног поступка варирају од поступка до поступка и у структури, у односу на укупно остварене приходе, кретали су се од десет до 90 одсто.

Високо учешће трошкова у укупно оствареним приходима у стечају у вези је са дугим трајањем поступка, висинама накнада и бројем лица ангажованих у стечајном поступку, те бројем пратећих парничних поступака.

Влада Републике Српске, додаје се у саопштењу, нема цјеловите анализе о резултатима стечаја и испуњењу задатих циљева, те не постоје јединствени и свеобухватни подаци о степену намирења повјерилаца и губицима по окончаним стечајним поступцима.

- Министарства и јавни фондови посједују одређене податке само о стечајним поступцима у којима се појављују као повјериоци. Нису успостављени механизми системског праћења и контроле правовремености покретања стечајних поступака. Подаци о блокираним рачунима које посједују банке у Српској и АПИФ се не користе у контексту праћења и контроле правовремености покретања стечајних поступака - наглашавају у Главној служби за ревизију јавног сектора Српске.

Из Главне службе напомињу да су надлежности у вези са стечајним поступцима подијељене на више министарстава, те да су она у оквиру својих надлежности и активности извјештавала Владу о појединим аспектима стечаја, али да су ти извјештаји посматрани појединачно и нису давали обједињену и цјеловиту слику о резултатима, узроцима и посљедицама оваквог стања.

У саопштењу се додаје да је у посматраном периоду Влада издвајала значајна средства како би ублажила негативне посљедице стечајних поступака - за социјално збрињавање радника око 75 милиона и за куповину предузећа у стечају око 65 милиона.

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске путем Извјештаја ревизије учинка нуди препоруке чијом имплементацијом је могуће обезбиједити испуњење циљева стечајног поступка у смислу заштите повјерилаца и већег степена наплате њихових признатих потраживања.

Ревизија учинка проведена је под називом „Стечајни поступци у Републици Српској” с циљем да прикаже резултате окончаних стечајних поступака и да их доведе у везу са циљевима дефинисаним законским и стратешким актима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.