Стечај однио милионе и подијелио 50.000 отказа

Бањалука - Република Српска и њене институције и фондови остали су без 128 милиона марака потраживања у предузећима која су од почетка 2008. до половине 2011. године отишла у стечај, док је од доношења Закона о стечајном поступку око 50.000 радника остало без посла.

Показала је то ревизија учинка коју је спровела Главна служба за ревизију јавног сектора РС. Ревизијом је обухваћен период од почетка 2008. до средине 2011. године у којем је покренуто 420, а закључено 370 стечајних поступака.

У извјештају ревизора наводи се да стечајни поступци нису испунили задате циљеве, да тек сваки педесети стечај заврши реорганизацијом стечајног дужника, а да поступци трају и до седам година.

Ревизори су утврдили бројне недостатке у стечајним поступцима оцијенивши да ефекти окончаних стечајева нису у функцији задатих циљева, намјера и опредјељења законодавца и стратешких докумената Владе РС.

- Овакви резултати имају значајне посљедице на буџет РС и финансијску позицију њених институција и фондова, тако да су остали ускраћени за око 128 милиона марака признатих потраживања - навели су ревизори.

Утврђено је да је Влада у оквиру програма за социјално збрињавање радника који су у процесу приватизације, стечаја и ликвидације остали без запослења издвојила око 75 милиона марака.

- Да би умањила негативне посљедице стечајних поступака, односно спријечила продају имовине великих предузећа у бесцјење и оживјела њихове капацитете, Влада је купила 22 предузећа у стечају, за шта је из буџета РС издвојено око 65 милиона КМ - наведено је у извјештају.

Повјериоци кратких рукава

Ревизијом је утврђено да се у структури закључених стечајних поступака више од половине односи на поступке закључене због недостатака и недовољности стечајне масе.

 - Сваки четврти стечајни поступак је закључен продајом имовине стечајног дужника и диобом новчаних средстава повјериоцима, а тек сваки педесети реорганизацијом стечајног дужника - наводе ревизори у извјештају.

Додаје се да је оваква структура закључених стечајних поступака условљена тиме да се углавном ради о предузећима којима је имовина до отварања стечајног поступка у потпуности обезвријеђена или о друштвима са ограниченом одговорношћу која немају имовину.

Ревизори су открили да су примјетна значајна одступања када је у питању однос између књиговодствене и процијењене вриједности предузећа, те продајне цијене у стечајним поступцима који су окончани диобом.

- У стечајним поступцима повјериоци наплаћују мање од петине својих потраживања, док преостале четири петине нису наплаћене, већим дијелом због недостатка стечајне масе, а мањим због непризнавања потраживања од стране стечајних управника - наведено је у извјештају.

Ревизори наводе да су највећи повјериоци у стечајним поступцима институције јавног сектора на које се односи око двије трећине потраживања. Три највећа повјериоца из јавног сектора у овим поступцима су Пореска управа, Фонд ПИО и Фонд здравственог осигурања РС, а степен наплате њихових потраживања износи тек око десет одсто.

Управници и трајање поступка

Ревизијом је утврђено да чак три четвртине стечајних поступака није покренуто у законском року од 60 дана од дана настанка платежне неспособности предузећа, док је половина стечајних дужника била платежно неспособна дуже од двије, а око 30 одсто дуже од четири године. У извјештају је упозорено да се неправовременим покретањем стечајног поступка пропушта прилика да се сачувају средства, што је предуслов већег степена намирења повјерилаца.

- Видљив је тренд повећања броја правних лица која су платежно неспособна, а број правних лица којима је барем један рачун блокиран дуже од 60 дана повећао се за око 70 одсто. Број правних лица којима су рачуни блокирани дуже од 60 дана се удвостручио и средином 2011. године било их је више од 3.000 - истакнуто је у извјештају.

У РС је од доношења Закона о стечајном поступку лиценцу добило 98 стечајних управника. Њих десет одсто није било ангажовано у стечајним поступцима у периоду од 2008. до 2011. године, док су поједини водили истовремено и по 15 случајева.

- Више од два поступка, са пресјеком стања на крају јуна 2011. године, водио је 41 стечајни управник. Три стечајна управника су крајем јуна 2011. године водила 46 стечајних поступака - наводе ревизори.

За разлику до повјерилаца и радника, стечајни управници су извукли корист од стечајних поступака. Ревизија је утврдила да награде стечајним управницима у просјеку чине трећину укупних трошкова поступка.

- Мјесечне награде стечајним управницима одобрене или одређење рјешењем стечајног судије крећу се од 500 до 1.800 КМ. Награде исплаћене привременим стечајним управницима, односно ликвидационим управницима крећу се од 200 до 2.500 КМ - наведено је у ревизорском извјештају.

Утврђено је да стечајни поступци у РС трају између једног дана и седам година.

- Половина стечајних поступака трајала је дуже од годину, а сваки трећи поступак је трајао дуже од двије године. Најдуже су трајали стечајни поступци закључени диобом стечајне масе, односно подјелом средстава повјериоцима и реорганизацијом - истиче се у извјештају и појашњава да су главни разлози продужења поступка неријешени имовинско-правни односи, неуспјешне лицитације за продају имовине и процедуралне жалбене могућности.

Препоруке

Ревизија је дала и препоруке за остваривање циљева стечајних поступака.

Једна од њих је промоција стечаја као механизма за унапређење тржишта, затим опоравак перспективних и елиминисање непрофитабилних привредних субјеката.

- Потребно је уредити систем праћења платежне неспособности те обезбиједити ефикасну контролу правовремености покретања стечајних поступака, а трајање поступка скратити и свести у рокове предвиђене законом - навели су ревизори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.