Шта се крије иза приједлога појединих европских званичника о повратку избјеглица у Сирију?

БАЊАЛУКА - Након пада режима Башара ал Асада у Сирији не би требало очекивати већи мигрантски талас ка Европи, напротив, могло би доћи до обрнутог ефекта, да поједине земље са Старог континента искористе ову ситуацију и донесу одлуку да избјеглице из ове земље депортују назад у домовину из које су побјегли, а што су између осталог већ наговијестиле власти у Аустрији, али и Турској, у којој тренутно борави највећи број Сиријаца.

Сматрају ово поједини аналитичари, али стручњак за безбједност Џевад Галијашевић каже да ће овај обрнути процес ипак тешко ићи због разних процедуралних разлога, али и саме технике враћања, односно депортације. Истиче да се иза ове нове приче крије нешто сасвим друго те да је она отворена да би се замаглила и сакрила суштина - да у Сирији на власт није дошла никаква побуњеничка група или опозиција, већ џихадисти које предводи човјек који је обучаван од стране ЦИА и америчких снага. 

- Када турске власти говоре да би сиријске избјеглице, које већ годинама бораве у овој земљи, требало да се врате у домовину,  оне желе створити утисак да су на власт дошли некакви легитимни борци за слободу и демократију. Наравно, желе прикрити и своју улогу у свему овоме. Турска жели дио територије. Она у посљедњих неколико година агресивно спроводи једну неосманску политику, којој је један од циљева и неутралисање Курда. Значи, прича да би сиријске избјеглице требало да се врате, јер су се за то наводно створили услови након пада Башара ал Асада, није ништа друго до покушај медијског и политичког рибрендинга џихадиста који су насилно дошли на власт. Нису то никакви побуњеници, већ некадашњи припадници "Ал-Каиде", који су се удружили у нову организацију. Да ли то можете прочитати негдје у западној штампи?! Тешко. Умјесто тога пишу се текстови о Асадовој диктатури - истакао је Галијашевић.  

Наводи и да из вида никако не би требало изгубити да се сиријски народ лако интегрише у друга друштва, јер су дуго времена живјели у секуларном режиму те да неће олако пристати на повратак у земљу у којој су власт преузели екстремисти и џихадисти. 

Европски званичници, нажалост, свјесно прелазе преко тога, наводећи да најновији развој ситуације у Сирији отвара низ питања, а једно од њих, за које је истакнуто да би могло бити приоритет, јесте креирање одрживих услова за повратак избјеглица у матичну земљу. 

Аустријски министар унутрашњих послова Герхард Карнер поручио је да се његова земља већ припрема за масовну депортацију сиријских миграната, наглашавајући да су услови за то створени након пада режима Башара ал Асада. Сличну изјаву имао је турски министар спољних послова Хакан Фидан, али и турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган. Он је истакао да ће Анкара олакшати процес повратка сиријских избјеглица, додајући да је већ отворен гранични прелаз Јајладаги. 

Иначе, почетком децембра у Турској је живјело више од 2,93 милиона сиријских избјеглица, од којих је више од 1,5 милиона малољетних. Из УНХЦР-а је истакнуто да сваки евентуални повратак мора бити добровољан, достојанствен и сигуран. У међувремену реаговале су и друге државе, попут Њемачке, Грчке и Белгије које су суспендовале обраду захтјева за азил сиријских држављана. 

Гдје их највише има

Турска: 2,93 милиона

Либан: 774.697

Њемачка: 716.728

Ирак: 286.099

Египат: 156.465

Аустрија: 97.939

Шведска: 86.956

Холандија: 65.622

Грчка: 50.759

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.