Шта се крије иза идеје о новом статусу Високих Дечана?

БЕОГРАД - Идеја да се заштита манастира Високи Дечани уреди по моделу посебног статуса који Албанија нуди Бекташијској заједници могла би да отвори много ширу расправу од саме безбједности једне од најзначајнијих српских светиња на Косову и Метохији.

КЉУЧНЕ ИНФРОМАЦИЈЕ

• Нема потврде да је „модел Бекташија“ формално предложен за Високе Дечане.
• Манастир је већ у посебној безбједносној зони под заштитом КФОР-а.
• Свака промјена статуса могла би имати и политичке и правне посљедице.
• Стручњаци упозоравају на разлику између Бекташијске заједнице и Дечана, који су дио СПЦ.
• Питање Дечана повезано је са ширим питањима српске имовине, идентитета и културног насљеђа на КиМ.

Она отвара и питање да ли би нови правни оквир са међународним гаранцијама могао бити искоришћен за промјену начина на који се посматра положај манастира и његова веза са Српском православном црквом.

Иако за сада нема званичне потврде да је такав модел дио формалних преговора, нити да постоји усаглашен план међународних посредника, поједини медијски наводи и анализе покренули су питање могућих посљедица такве идеје.

Дечани већ имају посебан безбједносни режим

Декан Православног богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Дарко Ђого подсјећа да Високи Дечани већ имају посебан безбједносни режим.

- Најприје је важно да схватимо да су Високи Дечани и њихова околина посебна безбједносна зона под директном заштитом КФОР-а. Дакле, њих чувају страни војници, углавном Италијани, Хрвати, понекад Бугари и Македонци из састава међународних снага. Колико је то важно, нарочито се показало 17. марта 2004. када су војници КФОР-а физички одбранили Дечане од албанских напада - каже Ђого за "Глас Српске".

Он сматра да би промјена таквог оквира по моделу који се нуди Бекташима могла имати другачију политичку позадину.

- Идеја да се тај статус измијени моделом који Албанија нуди Бекташима мирише на политичку кухињу Приштине. Најприје, сама аналогија подупире идеју Велике Албаније. Она је нетачна јер, док Бекташи јесу посебна религијска заједница и из перспективе Исламске заједнице, Дечани нису изван Епархије Рашко-призренске и СПЦ у цјелини - истиче Ђого.

Безбједност и имовина годинама под притиском

Безбједносни ризици око српских светиња посебно су дошли до изражаја током мартовских нереда 2004. године, када су уништене или оштећене десетине православних цркава, манастира и других објеката.

Дечани су тада одбрањени захваљујући припадницима КФОР-а, али су и касније отварана питања поштовања заштићене зоне, имовинских права и изградње инфраструктуре у близини манастира.

Посебну пажњу годинама изазива спор око пута кроз заштићену зону Дечана, док су представници СПЦ више пута указивали на притиске који, како оцјењују, угрожавају права и имовину манастира.

Питање српских светиња на КиМ зато одавно превазилази оквир вјерских питања. Оно је дио ширег спора око историје, идентитета и права на културно и духовно насљеђе.

Бјелајац: Положај Срба дио шире геополитичке слике

Случај Високих Дечана није могуће посматрати одвојено од ширег политичког контекста у којем се преплићу питања Косова и Метохије, положаја српског народа и односа великих сила према овом простору.

Историчар Миле Бјелајац оцјењује да се положај српских интереса на Косову не може посматрати одвојено од ширих геополитичких односа.

- Садашња ЕУ није благонаклона према српским националним интересима. Тамо се многима клима столица и склони су да подржавају пројекат косовске државе, а земљаци Албанци традиционално знају кога треба купити. Српски национални интерес се брани ипак у Савјету безбједности уз нама наклоњене три велике силе - каже Бјелајац за "Глас".

Ђого: Иницијатива би могла да промијени идентитет Дечана

Из Београда и СПЦ годинама упозоравају на покушаје да се средњовјековна српска баштина представи изван њеног историјског контекста и уклопи у другачији национални наратив. Управо у том контексту Ђого види опасност од модела који би Дечанима дао нови посебан положај.

- Та иницијатива циља на то да Дечане издвоји из састава СПЦ, направи лажни статус и лажне гаранције и тако дугорочно покуша да подјарми ту најљепшу светињу на свијету - упозорава Ђого.

Бекташи и Дечани нису истовјетне правне категорије

Бекташијска заједница, чији коријени сежу у османски период, представља посебан огранак суфизма са снажним историјским упориштем у Албанији.

Идеја да та заједница добије посебан правни и институционални статус у Тирани привукла је пажњу управо због покушаја да једна вјерска заједница добије специфичан положај. Међутим, разлика између Бекташијске заједнице и Високих Дечана је суштинска. Док је код Бекташија ријеч о посебном вјерском и институционалном статусу, Дечани су "органски" дио Епархије рашко-призренске и Српске православне цркве.

Због тога се свака промјена постојећег оквира заштите манастира посматра не само као безбједносно питање, већ и као питање очувања његовог историјског, духовног и црквеног идентитета.

Светиња стара седам вијекова

Манастир Високи Дечани једна је од најзначајнијих задужбина српског средњег вијека. Подигао га је српски краљ Стефан Урош III Дечански у првој половини 14. вијека, а градњу је након његове смрти наставио његов син, цар Душан. Храм представља један од највреднијих примјера средњовјековне архитектуре. Посебну вриједност имају дечанске фреске, један од најбоље очуваних сликарских ансамбала тог периода, са сценама из Светог писма, приказима светаца, владара и историјских личности. Због изузетног културног и историјског значаја, Високи Дечани су 2004. године уписани на листу свјетске баштине УНЕСКО-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.