Шта показује анализа пословања 21 јавног предузећа у Републици Српској

Маријана Миљић Бјеловук
Додај glassrpske.com као Гугле извор
ЖРС Фото: илустрација | ЖРС

БАЊАЛУКА - Од 21 јавног предузећа од посебног интереса за Републику Српску њих 15 остварило је у прошлој години добит од 70,6 милиона марака, док је преостала шесторка направила губитак од скоро 100 милиона КМ.

Наведено је то у извјештају о фискалним ризицима јавних предузећа у Републици Српској за 2025. годину, а у којем је наглашено да пет јавних предузећа има највећи ризик пословања, те да ће у наредном периоду бити под посебним надзором.

Из најновијег извјештаја о фискалним ризицима, које је урадило Министарство финансија Републике Српске, видљиво је да су поједини стратешки гиганти запливали у дубоке проблеме са ликвидношћу, солвентношћу и профитабилношћу.

На листи губитaша налазе се "Жељезнице Републике Српске", РиТЕ "Угљевик", Матично предузећа Електропривреда Републике Српске, затим "Шуме Републике Српске", "Хидроелектране на Дрини" Вишеград као и "Аеродроми Републике Српске". Укупан минус ове шесторке износи тачно 99,4 милиона марака.

Слика укупних обавеза 21 предузећа додатно забрињава, јер су оне скочиле у 2025. години за 132,5 милиона КМ (или 4,4 одсто) у односу на 2024. годину.

Краткорочне обавезе

Посебно је неповољна структура тих дугова, јер више од половине, односно 52,3 одсто чине краткорочне обавезе, док се на дугорочне односи 47,7 одсто. Овакав однос ствара сталан притисак на текућу ликвидност и редовно измирење рачуна и потраживања.

Како би помогла јавним предузећима, Влада Републике Српске наставила је са значајним финансијским инјекцијама. Током 2025. године, јавна предузећа од посебног интереса примила су 65,5 милиона КМ кроз субвенције, грантове и капиталне трансфере, што је за 1,3 милиона КМ више него претходне године.

Са друге стране, позитиван помак биљежи се у сектору издатих гаранција за задужења. Укупни дуг по основу кредита за предузећа од посебног интереса којима је Влада Републике Српске издала гаранције на дан 31. децембра 2025. године износио је 364,7 милиона КМ, што представља пад за 133,6 милиона КМ (или 26,8 одсто) у односу на крај 2024. године.

Највећи извори фискалног ризика

Детаљном анализом финансијских коефицијената и рејтинга, Министарство финансија издвојило је пет предузећа која представљају највећи извор фискалног ризика и која морају имати апсолутни приоритет у даљем надзору. На тој листи налазе се МХ "Електропривреда Републике Српске" Матично предузеће а.д. Требиње, "РиТЕ Угљевик", бањалучка "Електрокрајина", те Олимпијски центар "Јахорина" Пале и "Шуме Републике Српске" Соколац.

- Ових пет јавних предузећа истовремено носе највеће укупне обавезе и сврстани су у сам врх пословног ризика, због чега је неопходан њихов појачан надзор и хитна примјена мјера за очување стабилности - наведено је у анализи.

Поред ове петорке, у такозвану категорију четири, (категорија високог ризика) сврстано је укупно осам предузећа. Поред наведених, који носе највећи ризик, на листи са високим ризиком налазе се и "Жељезнице Републике Српске" Добој, "Аеродроми Републике Српске", те "Електро-Бијељина".

Остала јавна предузећа од посебног интереса тренутно послују са умјереним или мањим фискалним ризицима и сврстани су у категорије један, два и три.

У анализи је наведено и да су упркос отежаним условима, јавна предузећа у протеклој години успјела да реализују улагања у некретнине, постројења и опрему у износу од 270,3 милиона КМ.

Солвентност

У анализи министра финансија Републике Српске наведено је и да су показатељи солвентности јавних предузећа од посебног интереса на приближном нивоу као и претходних година.

- Анализом коефицијената солвентности може се констатовати постојање проблема у солвентности предузећа која послују у категорији максималног и високог ризика - наведено је у анализи у којој стоји и да су показатељи ликвидности јавних предузећа од посебног интереса испод укупног нивоа ликвидности, док је профитабилност показује лошу стопу просјечне профитабилности.

Дипломирани новинар, а у редакцији ''Гласа Српске'' ради од новембра 2008. године. Ужа област економијa, друштвене теме и унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.