Шта је остало иза УСАИД-а годину дана након затварања

БАЊАЛУКА - Вишегодишња илузија о такозваном независном цивилном друштву у БиХ доживјела је снажан ударац оног тренутка када се урушио систем финансирања из Вашингтона, а америчка администрација, због бројних критика на рачун неефикасности, нетранспарентности и начина трошења новца, кренула у гашење великог броја програма УСАИД-а.

Међутим, чим је постало јасно да значајан дио невладиних организација и медијских пројеката који су деценијама функционисали захваљујући страним грантовима тешко може да преживи без тог извора финансирања, у нову спасилачку мисију укључио се Брисел. Европска унија је постепеним преузимањем дијела простора који је деценијама градио Вашингтон показала да се систем страног финансирања цивилног сектора наставља, али са другим донатором и у другачијем политичком оквиру.

Због тога питање УСАИД-а није само питање једне америчке агенције, већ много ширег процеса, улоге иностраних фондова у креирању цивилног друштва, медијског простора и политичких процеса у земљама попут БиХ.

ФАСАДА И ГАШЕЊЕ

Управо на том ширем геополитичком плану постаје јасна суштинска промјена геополитичких околности. Агенција САД за међународни развој, основана још 1961. године, деценијама је у свјетској јавности пласирана као симбол америчке хуманитарне помоћи и економског развоја.

Међутим, иза те фасаде развио се механизам за директно уплитање у унутрашња питања суверених држава и амбициозни пројекат изградње нација и држава. Данас су се околности фундаментално промијениле: Вашингтон је суочен са фијаском такве политике званично дигао руке од скупих и неефикасних експеримената насилног обликовања туђих друштава.

Излазак из тог концепта довео је до компромитованости и гашења старог модела, па је УСАИД 1. јула 2025. године престао да функционише као самостална агенција. Његове преостале активности стављене су под контролу Стејт департмента, уз гашење више од 80 одсто програма широм свијета, што је изазвало панику међу локалним актерима који су деценијама паразитирали на америчким доларима.

ПУТЕВИ НОВЦА

Размјере тог промашеног експеримента посебно су видљиве када се сагледа шта је остало иза вишедеценијског дјеловања УСАИД-а у БиХ, гдје је кроз разне пројекте пласирано преко 402 милиона долара. Умјесто стварног развоја, велики дио тог новца враћао се консултантским кућама у САД, док је на терену у БиХ формиран привилеговани круг у Сарајеву. Њихов примарни задатак био је промоција унитаристичких концепата, подривање Дејтонског баланса и системско развлашћивање Републике Српске у име имагинарног "изграђеног друштва" и демократије.

Док су САД дефинитивно схватиле да је конструисање држава преко грађанских организација застарјела и пропала стратегија, Брисел се, како сматрају поједини аналитичари, заглавио у прошлости. Према њиховим ријечима, Европска унија одбија да прихвати нову геополитичку реалност и тврдоглаво покушава да настави тамо гдје је Вашингтон стао, суочавајући се тако директно са новим америчким курсом.

КОНТРОЛА МИШЉЕЊА

Да би одржао овај превазиђени концепт, Брисел је преузео улогу главног финансијера идеолошког инжењеринга на Балкану. Подаци Европског ревизорског суда показују да Европска комисија на глобалном нивоу и даље издваја преко 7,4 милијарде евра годишње за више од 3.800 невладиних организација.

Под паролом борбе против дезинформација и регулације дигиталног простора, убризгавају се стотине милиона евра у пројекте за контролу мишљења и сузбијање сваког критичког гласа који се супротставља бриселском догматизму.

Да би одржао илузију "изградње државе" у региону, Брисел је успоставио прецизне финансијске канале. Кроз Регионални програм за цивилно друштво и медије за Западни Балкан издвојено је преко 218 милиона евра. Када је ријеч о БиХ, Делегација ЕУ у Сарајеву годишње пласира између 10 и 15 милиона евра директно у невладин сектор и медије кроз претприступне фондове и План раста.

НОВЕ ЧЕК КЊИЖИЦЕ

Према ријечима Љубише Маленице из Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, ови подаци потврђују да је дошло до својеврсног парадокса.

Док су САД, како каже, одустале од политике туторисања и преуређења других нација, Брисел у БиХ и даље покушава да наметањем одржи исти модел, само са, како је сликовито оцијенио, промијењеним меморандумом на чековној књижици.

Он сматра да је повлачење Вашингтона из пројекта изградње нација и држава, као и бриселско преузимање те, како је навео, застарјеле инфраструктуре, додатно разоткрило суштину проблема, да је БиХ за поједине западне центре моћи била и остала геополитички полигон и међународни протекторат за испробавање различитих политичких и идеолошких модела.

- Не треба имати илузије да је та невладина мрежа, финансирана из иностранства, нестала након гашења УСАИД-а. Она је и даље разграната, посебно на Балкану, а значајна финансијска средства сада стижу из Брисела. Сматрам да би требало направити регистар тих организација. Ако је у САД нормално да постоји увид у то ко финансира одређене организације, чији новац улази у земљу и за које пројекте се користи, онда не видим шта је спорно у томе да и Република Српска уведе сличан механизам - рекао је Маленица за "Глас Српске".

На крају је упозорио да, све док се будућност БиХ буде креирала кроз грантове, туђе агенде и финансијске инјекције страних канцеларија и амбасада, она неће моћи у потпуности да се сматра демократском и сувереном земљом, већ ће, како је навео, остати протекторат у којем се политички процеси и друштвени утицај обликују средствима из иностранства.

ДИГИТАЛНА ГРОБЉА

Независне истраге учинака донаторских средстава у протекле двије деценије открила је да преко 90 одсто веб-портала, истраживачких платформи и невладиних иницијатива угашено у року од 90 дана након што им је истекао грант УСАИД-а.

Аутори ових истрага овај феномен назвали - дигиталним гробљима.

ОТВОРЕНЕ ПРИЈЕТЊЕ

Иницијатива власти Републике Српске да се кроз законски оквир уреди контрола токова страног новца и коначно уведе ред у финансирање невладиног сектора, у Бриселу је етикетирана као гушење демократије

Европски званичници су чак отворено пријетили блокадом европских интеграција и финансијским санкцијама, тврдећи да би обавеза јавног објављивања иностраних извора прихода наводно застрашила цивилно друштво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.