Биралишта пуне старији од 30 година

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Тек нешто више од половине становника у БиХ с правом гласа се и одазове позиву да изађе на изборе, посебно када је ред на избор најважнијих политичких личности у Републици Српској и ФБиХ, а евиденције показују да увијек гласа више мушкараца него жена те да ту дужност у највећој мјери испуњавају они старији од 30 година.

Први послијератни општи избори су одржани у септембру 1996. Статистике и документи на интернет страници Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ показују да је управо те 1996. забиљежена и највећа излазност у категорији општих избора и износила је 83 одсто.

Након 1996. општи избори су спровођени сваке друге године до 2002. да би затим установљена пракса да буду сваке четврте и то прве недјеље октобра. осим у изузетно ријетким случајевима.

Пад

Стопа излазности на општим изборима је, према статистикама Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, затим почела да опада, али је задржан принцип да махом право гласа не искориштавају они млађи од 30 година.

Тако је било и на изборима 2002. године. Тада је гласало 16,27 одсто бирача млађих од 30 године, односно 83,72 одсто оних који су на дан избора имали 30 или више година.

Слична слика је задржана и у наредним изборним циклусима током којих су бирали предсједници и потпредсједници Српске, три члана Предсједништва БиХ и посланици на свим нивоима власти.

Излазност млађе популације на изборима 2006. је била 20,11 одсто, као и на општим изборима четири године касније.

Потом је поново дошло до пада. Статистике ЦИК-а показују да је на општим изборима 2014. године гласало 17,87 одсто оних испод 30 година.

Последњи подаци

Последњи подаци ЦИК-а о полној и старосној структури бирача дају слику општих избора 2018. године. Тада је гласало укупно више од 1,8 милиона становника у Републици Српској и ФБиХ, односно 54,02 одсто од укупног броја оних са правом гласа. Међу њима је само 15,97 одсто било млађих од 30 година.

Пресјек из 2018. показује и тренд који прати од почетка изборне циклусе у БиХ, а то је да редовно гласа нешто више мушкараца него жена и у Српској и у ФБиХ.

- Излазност у ФБиХ те године је била 51,48 одсто, а у Републици Српској 57,69 одсто. Међу бирачима у Српској њих чак 85,30 одсто су имали 30 или више година - показују евиденције ЦИК-а.

На велики број апстинената у БиХ у изборним годинама редовно упозоравају и аналитичари, а неријетко се чује и од стране политичара да ће настојати да дођу и до њих како би их увјерили да се појаве на биралиштима и на тај начин спријече да њихов глас буде и злоупотријебљен.

Да БиХ несумњиво има старије бирачко тијело, истакао је недавно за "Глас" демограф Стево Пашалић, указујући да старење становништва више није само питање социјалне политике, здравствене заштите и система подршке старијим генерацијама, већ један од кључних друштвених процеса који ће утицати на будућност земље.

Истакао је и да старије генерације, посебно оне из групе 65 плус, које у највећем проценту излазе на изборе, у одређеној мјери утичу на политичке одлуке које ће најдуже погађати млађе генерације.

Последњи општи избори у БиХ одржани су 2022. године и тада је излазност била око 50 одсто, али још нема детаљнијих статистика.

Десети избори

БиХ је, с друге стране, на прагу десетих по реду општих избора који ће, према најавама, бити увелико другачији због увођења нових технологија, односно инсталирања скенера за гласачке листиће и уређаја за идентификацију бирача.

Цијелу припрему прате бројне контроверзе и упозорење, посебно из Српске, да се чак одређеним корацима недвосмислено крши Изборни закон БиХ и да крајњи циљ није праведнији систем већ нешто сасвим друго.

Вехид Шехић, предсједник Стратешког одбора Коалиције "Под лупом" и бивши члан ЦИК-а, је става да ће ове године излазност бити већа у односу на претходне изборне циклусе. Разлог за то види у примјени нових технологија које ће бити функцији 4. октобра на дан општих избора.

- Бирачи треба да искористе право и узађу на изборе јер ће бити поштенији уз примјену нових технологија - рекао је Шехић за "Глас".

Провјере

У сусрет октобарским изборима изводи из Привременог бирачког списка су били доступни бирачима на јавном увиду од 6. јуна до 6. јула. Подаци ЦИК-а показују да је своје податке провјерило 6.299 бирача, а највише у Приједору, Бањалуци, Тузли и Брчко дистрикту.

- Према достављеним подацима, од 143 изборне комисије у њих 45 није забиљежена ниједна провјера података - саопштено је из ЦИК-а.

Изборне комисије су доставиле и информације о особама за које постоје сазнања да су преминуле, а које су још на Привременом бирачком списку. На подручју БиХ је евидентирано 827 таквих случајева.

Излазност по годинама (у процентима)

1996.                          83

1998.                          87

2000.                         64,4

2002.                         55,5

2006.                         55,3

2010.                         56,5

2014.                         54,4

2018.                         54

2022.                         50

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.