Конгресменка затражила од ОФАК-у да испита Шмитово мијешање у демократске процесе у Српској

ВАШИНГТОН - Америчка конгресменка Селест Малој послала је писмо Канцеларији САД за контролу стране имовине у којем захтијева да испита мијешање Кристијана Шмита и Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ у демократске процесе у Републици Српској, скренувши пажњу на могућност да су у процесу смјењивања легитимно изабраног предсједника Милорада Додика учествовали званичници на нивоу БиХ.

"Пишем Вам у вези са информацијама које су недавно достављене ОФАК-у у вези са поступцима Кристијана Шмита и ЦИК-а у вези са смјењивањем демократски изабраног предсједника Републике Српске", навела је Малојева у писму у које је имала увид Новинска фондација "Дејли колер".

Малојева, која је конгресмен из реда републиканаца, истакла је да је, према њеним сазнањима, ОФАК добио материјале у којима је наведено да се поступци Шмита и ЦИК-а могу окарактерисати као мијешање у демократски процес у Републици Српској.

Она је у писму од 31. августа затражила од ОФАК-а детаљан преглед материјала, истакавши да чека резултате те истраге, преноси Срна.

Ковачевић: Стиже правда

Српски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић изјавио је за Новинску фондацију "Дејли колер" да вријеме за правду коначно долази за Републику Српску и истакао да Вашингтон треба да казни све који су учествовали у срамном, недемократском, неправедном и неуставном кривичном гоњењу предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Ковачевић је коментаришући писмо које је ОФАК-у послала америчка конгресменка Селест Малој истакао да је Шмит непрописно мијењао Кривични закон БиХ на основу којег је оптужен легитимни предсједник Републике Српске Милорад Додик, а затим и смијењен са функције на коју га је изабрао народ Српске.

Он је одбацио правну основу процеса који је вођен пред Судом БиХ и нагласио да су се Шмит и ЦИК-а мијешали у изборни и демократски процес у Републици Српској.

Ковачевић сматра да Вашингтон апсолутно треба да казни све који су били умијешани у смјењивање законито изабраног предсједника Републике Српске.

"Кристијана Шмита су, првенствено, пратили чланови ЦИК-а, али и тужиоци, судије и сви они који су учествовали у срамном, недемократском, неправедном и неуставном кривичном гоњењу предсједника Републике Српске Милорада Додика", истакао је Ковачевић.

Ковачевић је позвао на укидање одлука које је наметнуо Шмит, јер је то неопходно за враћање уставног поретка БиХ.

Ранији Додиков интервју

Додик је за у интервјуу за "Дејли колер" у мају назвао БиХ "немогућом земљом" и директно позвао Трампа да подржи независну Републику Српску.

"Ми сми народ којем је потребна наша слобода. Ми заслужујемо нашу слободу", рекао је тада Додик.

Додик је изјавио да би Трампова подршка независности Српске била "велики, историјски чин" и да би га учинила "једном од најчувенијих фигура у српској историји".

Додик и Путин у америчким очима

"Дејли колер" подсјтио да се предсједник Додик састао са предсједником Русије Владимиром Путином 9. маја у Москви, поводом прославе Дана побједе над фашизмом у Другом свјетском рату, те да је прослави присуствовала делегација Републике Српске.

Медијски сервис подсјећа да је Додик током састанка са Путином рекао да Шмит није легитиман и да његове одлуке треба прогласити неважећим. Путин је током састанка нагласио да Русија остаје привржена наставку сарадње са Републиком Српском.

Из Стејт департмента су поновили да САД подржавају Дејтонски мировни споразум и територијални интегритет БиХ, те да Вашингтон наставља да користи своја дипломатска средства за подршку стабилности БиХ и да се противи поступцима који подривају њену стабилност.

САД су 2017. године увеле санкције Додику, које су проширене 2022. године. Трампова администрација укинула је санкције Додику у бројним другим званичницима и појединцима повезаним са Републиком Српском.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.