Шта ЕУ и Балкан могу очекивати од побједника избора у Мађарској

БУДИМПЕШТА - Лидер странке Тиса Петер Мађар, побједник парламентарних избора у Мађарској, сигурно ће се наћи под огромним притиском Европске комисије и предсједнице овог тијела Урсуле фон дер Лајен да промијени досадашњу спољну политику ове земље, а како ће она изгледати у случају Србије и Републике Српске, то је засад тешко рећи.

Каже ово за "Глас Српске" предсједник организације "Геополитикон", предавач на Европском институту и савјетник у чешком парламенту Милутин Илић, коментаришући побједу странке Тиса на изборима одржаним 12. априла у Мађарској. Према његовом мишљењу, лидер побједничке странке Тиса Петер Мађар мораће да изигра нечије повјерење - да ли оно које му је пружила Урсула фон дер Лајен и глобалистичке елите са адресом у Бриселу, али и разне "службе" које су биле укључене у његово довођење на власт, или мађарских грађана, који су му дали огромну подршку на овом својеврсном референдуму.

- Током предизборне кампање он је обећао грађанима једну врсту лајт варијанте досадашње Орбанове политике. Бираче је придобио причом да неће дозволити једноумље у Европској унији, али и укидање права вета унутар ове заједнице. Он је чак рекао да је Русија неизбежни фактор у међународним односима. Да ли ће бити исто као у Орбаново време? Вероватно неће. Остаје да видимо како ће се он одредити према кључним стварима и решити актуелне дилеме које су се појавиле након његове убедљиве победе. Пред њим су велика искушења. Сматрам да ће Урсула фон дер Лајен од њега тражити да се обрачуна са Орбаном и његовим следбеницима, да крене са њиховим хапшењима и прогоном, како би доказао своју лојалност. Верујем да ће на овом инсистирати из Брисела, како би се послала порука и другим суверенистичким покретима у Европи и зауставио њихов раст, поготово у Пољској, Чешкој и Француској. Мислим да су избори у Француској и Пољској, што се тиче европске будућности суверениста, у много чему битнији од ових у Мађарској - наводи Илић.

Шта са Словачком

Додаје да би се ти притисци на Петера Мађара могли прелити и на односе са сусједним земљама. Словаци су већ показали огромну забринутост, поготово због такозваних Бенешових декрета, закона из 1945. године који и данас омогућава Братислави да одузима некадашњу мађарску имовину.

- Оно што је још битно нагласити јесте да Мађар током својих предизборних митинга није обећавао да је спреман да ратује због Украјине, али ни да ће слати неки огроман новац Кијеву. Наравно ту је и питање мигрантске политике. Видећемо како ће се понашати када га Брисел притисне да отвори своје границе. Урсула фон дер Лајен ће му сигурно у наредном периоду испоручити низ "фактура" које ће желети да наплати, због отворене подршке коју му је пружила. Када прође ова еуфорија и Петер Мађар се отрезни, видећемо како ће се понашати, јер се налази у својеврсној позицији између чекића и наковња. Како ће се поставити? Верујем у једну лајт варијанту Орбана, јер нема другог избора, уколико не жели прокоцкати дато поверење грађана - истакао је Илић.

Примјер Њемачке

На питање колико ће Орбанов пораз, односно побједа проевропског Мађара, евентуално утицати на политичку, економску и енергетску сарадњу Будимпеште са Београдом и Бањалуком, Илић сматра да је Петар Мађар могао да види из праксе како је Њемачка прошла након што је напрасно одлучила да се одрекне руских енергената.

- Мислим да нови мађарски премијер неће тек тако олако да пресече грану на којој Мађарска тренутно седи, а ту мислим на пројекте које је Будимпешта започела или договорила са Србијом или Републиком Српском. Не верујем у такву непромишљеност Петера Мађара. А ако то ипак уради, то би било неразумно. Из његових досадашњих изјава може се закључити да он није спреман да вуче потезе који би евентуално угрозили мађарске националне интересе - каже Илић.

Политички аналитичар Стевица Деђански сматра да ће након изборне побједе опозиције предвођене Петером Мађаром и странком Тиса у Мађарској сигурно бити промјена, али да односи Србије и Републике Српске са том земљом, упркос томе, неће бити драстично промијењени. Ипак указује на то да су Срби поразом Виктора Орбана остали без стабилног савезника који је бранио интересе Србије и Републике Српске.

- Сада га нећемо имати. Али Петер Мађар је изашао из Орбановог Фидеса, где је био петнаестак година. Није класичан бриселски ђак. Зато можемо да очекујемо неку балансирану политику - оцијенио је Деђански.

А та балансираност можда се већ најбоље може наслутити из првих порука побједника мађарских избора. Замјеник директора Института Заједнице независних држава Владимира Жарихина поручио је да ће лидер странке Тиса Петер Мађар захтијевати од украјинског руководства да обнови проток кроз нафтовод "Дружба" и осигура права мађарске мањине.

Ко је Петар Мађар

А ко је уопште вјероватни будући премијер Мађарске Петер Мађар? Рођен је 1981. године у породици адвоката. Студирао је право. Наводно је током младости на зиду своје собе држао постер Виктора Орбана, тада либералног антикомунисте.

Касније се оженио Јудит Варгом 2006. године, која је у то вријеме била једна од најистакнутијих личности правно-политичке сцене у Мађарској. Професионалну каријеру изградила је у области права и државне управе, гдје је обављала низ високих функција, укључујући и функцију министра правде у влади Виктора Орбана.

Када ју је каријера одвела у Брисел, Мађар се придружио мађарском дипломатском кору и радио на законодавству ЕУ. Након повратка у Мађарску запослио се у државној банци, а затим је водио агенцију за студентске кредите. Мађар и Варга, који су се развели 2023. године, имају три сина.

Петер Мађар је све до 2024. био у вези са странком Фидес. Те године напушта Орбанову странку и преузима тада маргиналну политичку опцију - покрет Тиса. У релативно кратком року успијева да га трансформише у главну опозициону снагу у земљи.

Убрзо је одлучио да уђе у политику и кандидује се на изборима за Европски парламент у јуну 2024. године, као и на парламентарним изборима у Мађарској 2026. године. Назив странке уједно је акроним за "Поштовање и слобода", али и име ријеке Тисе, која има изузетно важну улогу у мађарској култури и националној митологији.

Кључна разлика у односу на Орбанову политику је његов проевропски став. Након недјељне побједе Тисе на мађарским изборима, из Брисела је поручено да ће Европска комисија почети да ради са новим властима на реформама и уклањању блокаде финансирања Мађарске у ЕУ. Истакла је то предсједница Урсула фон дер Лајен, додајући да је за њу од изузетне важности да се ова блокирана средства прослиједе у Будимпешту, јер, како је истакла, мађарски народ то заслужује.

С друге стране из Кремља је поручено да неће честитати побједу на парламентарним изборима у Мађарској Петеру Мађару, лидеру странке Тиса. Поручио је то портпарол Кремља Дмитриј Песков, појашњавајући да Русија неће слати честитке онима који подржавају санкције. Додао је и да је поред тога Русија истовремено отворена за дијалог са Мађарском и за изградњу добрих, обострано корисних односа.

Честитке Сороша

Амерички милијардер и власник више технолошких компанија Илон Маск огласио се послије парламентарних избора, наводећи да је Сорошева организација преузела Мађарску. Тиме је одговорио на ријечи Александера Сороша, сина Џорџа Сороша, који је међу првима честитао изборну побједу Петеру Мађару.

Од занимљивих изјава издваја се и она специјалног представника предсједника Русије за инвестиције и економску сарадњу са страним земљама и шефа Руског фонда за директне инвестиције Кирила Дмитријева, који је поручио да руководство Европске уније нема разлога за радовање резултатима парламентарних избора одржаних у Мађарској, јер ће они само интензивирати предстојећи колапс Европске уније.

Резултати

У Мађарској су 12. априла одржани парламентарни избори на којима је гласало више од 5,5 милиона бирача, односно око 78 одсто регистрованих, чиме је оборен рекорд. Таква излазност није забиљежена још од првих демократских избора у овој земљи 1990. године.

Према прелиминарним резултатима Националне изборне комисије Мађарске странка Тиса освојила је 138 од 199 мандата у парламенту, док је Фидес Виктора Орбана добио 55 мјеста. Тиса је на овај начин освојила 93 посланичка мјеста директним избором кандидата, док је 45 посланика ушло у парламент преко изборне листе. Коалиција Фидеса и Демохришћанско-народне странке добила је 42 посланичка мјеста преко листе, а 13 директно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.