Фото: Глас Српске
БАЊАЛУКА - Политичке партије у Републици Српској и ФБиХ сутра ће, лијепљењем првих плаката, уз поруке због чега бирачи треба да гласају за њихове асове за кључне позиције, званично загазити у предизборну кампању и сусрет десетим по реду општим изборима у БиХ.
Општи избори су, одлуком Централне изборне комисије БиХ, расписани за 4. октобар, а бирачи у Српској ће бирати једног од три члана Предсједништва БиХ, предсједника и два потпредсједника Републике, нови сазив Скупштине у Бањалуци те укупно 14 посланика са територије Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине (ПД ПС БиХ).
ЦИК је, у складу са изборним роковима, овјерила на десетине кандидатских листи са неколико хиљада имена кандидата на њима, а у међувремену су и политичке партије утврдиле редослијед корака у циљу доласка до што више гласова бирача како би остали, односно дошли на власт.
Већина водећих политичких партија ће, како је потврђено за "Глас Српске", кампању отворити лијепљењем првих промотивних плаката кандидата за кључне позиције и то махом у Бањалуци, када ће бити и послате прве поруке бирачима за опште изборе који су на видику.
СНСД ће, како је потврђено, прву трибину одржати у Шамцу, одакле је и Саво Минић, актуелни премијер Српске и кандидат за предсједника Републике, док ће кључни људи из Покрета "Сигурна Српска", који је формирао Драшко Станивуковић на темељима ПДП-а, први пут се бирачима званично обратити вечерас са тврђаве Кастел у Бањалуци.
У Социјалистичкој партији Петра Ђокића су потврдили за "Глас Српске“ да ће у кампању кренути из Бијељине, а у СДС-у да почињу лијепљењем првих плаката у Бањалуци, док ће током викенда њихови кључни кадрови бити широм Крајине и разговарати са бирачима.
- Прва класична трибина биће у понедјељак у Приједору – речено је за "Глас“ у СДС-у.
Уједињена Српска креће у кампању из Градишке.
- Све је спремно, ми смо спремни и са жељом да ће све проћи у најбољем реду - рекао је за „Глас“ генерални секретар Уједињене Српске Невен Станић.
За позицију предсједника Републике Српске, односно два потпредсједника бориће се укупно 12 кандидата испред политичких субјеката, коалиција и као независни кандидати.
Уз СНСД-овог Саву Минића, кандидати за предсједника Републике су лидер СДС-а Бранко Блануша те Богдан Јовановић, који је лидер "Странке Живот".
Када је ријеч о кандидатима из реда хрватског народа, у трци је њих пет. То су Иван Бегић из СДП-а, Игор Балукчић из ХДЗ-а 1990, Фрањо Јукић из коалиције окупљене око ХДЗ-а БиХ, Иво Камењашевић из Хрватске сељачке странке и Марко Јоргић, независни кандидат.
Кандидати за позиције у Палати Републике из реда бошњачког народа су Рамиз Салкић из СДА, Бегија Смајић из Странке за БиХ, Јусуф Арифагић из политичке странке Народ и правда (НиП) те Ћамил Дураковић који наступа са статусом независног кандидата.
Бирачи у БиХ ће на предстојећим општим изборима бирати и нови сазив трочланог Предсједништва БиХ, а у трку ће чак десет кандидата.
Изборним правилима је дефинисано да се један члан Предсједништва бира са територије Републике Српске, а два из ФБиХ.
Фотељу српског члана Предсједништва јуре три кандидата. То су Маринко Божовић (СДС), Жељка Цвијановић (СНСД), која обавља ту дужност у овом сазиву власти на нивоу БиХ те први човјек Листе за правду и ред Небојша Вукановић.
Највише кандидата, у сусрет изборима, је овјерено за позицију бошњачког члана Предсједништва.
Уз Дениса Бећировића, функционера СДП-а који је тренутно на том мјесту и поново је кандидат испред групе под називом Уједињени за државу БиХ, за ту позицију бориће се лидер СББ-а Фахрудин Радончић, Семир Ефендић из СБиХ те предсједник СДА Бакир Изетбеговић који је током каријере већ био члан Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа.
За позицију хрватског члана Предсједништва БиХ бориће се три кандидата. То су Даријана Филиповић (ХДЗ БиХ), Зденко Лучић као независни кандидат кога је подржало неколико странака са хрватским предзнаком те Славен Ковачевић (ДФ) који је савјетник предсједника те странке и актуелног члана Предсједништва БиХ из реда хрватског народа Жељка Комшића.
У овогодишњој изборној трци учествоваће више од 1.200 кандидата који ће се борити за 63 директна мандата у Народној скупштини Републике Српске у којој има мјеста и за још 20 кандидата која ће ући у нови сазив Скупштине путем компензационих листи, односно по вољи странака и у зависности од збира гласова који конкретна партија добије на нивоу цијеле Српске.
Овјерене кандидатске листе изборним јединицама за НСРС показују да је већина актуелних посланика на прагу нове изборне трке за исти ниво, али и да се, ако се узме укупан број кандидата и број циљаних мјеста, отприлике на једну посланичку фотељу јуриша око 20 кандидата.
Да данас званично почиње кампања потврђено је јуче у ЦИК-у, уз напомену да ће трајати до 3. октобра до седам часова ујутро, након чега ступа на снагу изборна тишина.
Из ЦИК-а су апеловали на све политичке субјекте, кандидате, као и њихове присталице те медије на строго поштовање Изборног закона БиХ, уз посебан нагласак на забрану коришћења говора мржње у јавном простору.
Уз то упозорили су да имају овлашћења да санкционише кршења Изборног закона БиХ, новчано али и уклањањем кандидата с листе и поништењем овјере политичког субјекта.
- Позивамо све учеснике у изборном процесу да воде фер кампању, уз поштовање закона и правила те апелујемо на медије да коректно и професионално извјештавају о изборним активностима, у складу с новинарским кодексом - поручено је из ЦИК-а.
Политички аналитичар Младен Бубоњић за „Глас Српске“ каже да поједини потези већ указују да се у овој кампањи неће бирати средства, имајући у виду виђену преурањену кампању, злоупотребу дјеце и јавних средстава.
- То можемо очекивати и у наставку, само у још значајнијој мјери. Могли смо и да видимо да већина странака нема суштински разрађених програма за постизборни период, а за очекивати је да ће опет доминирати емоционално набијене поруке, могуће и мало агресивније због догађаја који се поклопио са кампањом - закључио је Бубоњић.
Октобарски избори биће, по први пут, спроведени уз скенере на бирачким мјестима широм БиХ и другачији начин идентификације на биралиштима на начин да ће, уз лични документ, бити „узиман“ и отисак, у принципу, десног кажипрста, за шта је, такође интервенцијом Кристијана Шмита са позиције високог представника, обезбијеђено више од 100 милиона марака због чега ће ови избори бити најскупљи до сада.
Први послијератни општи избори су одржани у септембру 1996, а након тога су спровођени сваке друге године до 2002. Послије те године је установљена пракса да се одржавају сваке четврте године.
* 3 члана Предсједништва БиХ
* 1 предсједника и 2 потпредсједника Републике Српске
* 83 посланика у Народној скупштини Републике Српске
*42 посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ
* 98 посланика у Представничком дому Парламента ФБиХ
* 289 посланика у десет кантоналних скупштина у ФБиХ
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.