Шта ће се десити након 8. октобра, дана "Д" за Нафтну индустрију Србије

БЕОГРАД - Многобројна одгађања датума за ступање на снагу санкција Нафтној индустрији Србије (НИС) говоре да се иза затворених врата воде интензивни и тешки преговори америчке и руске стране, али и неких трећих земаља у тражењу решења за ову српску стратешку компанију, како би она и даље могла несметано да послује.

Каже ово за "Глас Српске" професор и директор Института ФЕФА из Београда, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона Горан Радосављевић коментаришући тренутну ситуацију у вези са НИС-ом и санкције које им је америчка администрација увела због куповине руске нафте, а чији је датум ступања на снагу 8. октобар. Према ријечима Радосављевића да је тако потврђује и недавна изјава бившег америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила, који је рекао да има информације да су у току одређени преговори иза затворених врата.

- Он је сигурно добро обавештен дипломата. Можда је и укључен у све то. Мислим да ником није у интересу да НИС престане да ради, Србији, државама у региону, али ни САД и Русији. То није у интересу ни хрватској компанији "Јанаф". И то што је чак осам пута од стране америчког Министарства финансија помјеран датум за ступање на снагу санкција говори да се много тога дешава иза затворених врата, да би био постигнут неки договор - истакао је Радовановић.

На питање како би то рјешење могло изгледати Радосављевић одговара да је могуће неколико сценарија, а једно је и да Влада Србије или неко треће лице које није у већинском власништву руске стране "Гаспромњефта" преузме на себе управљање НИС-ом, што би евентуално могло да буде довољно америчкој страни да поново одгоди примјену санкција.

- Претходних неколико дана доста се спекулисало и о разним другим потенцијалним решењима. Једно од њих је да се дају одређене концесије и појединим америчким компанијама, односно да се од њих купује један део нафте. С друге стране покушај руске компаније "Гаспромњефт" да смањи свој власнички удео, продајући га, односно пребацујући га својој сестринској фирми, мислим да неће упалити. Такође, тешко је очекивати и да Руси тек тако напусте НИС. Мислим да би најидеалније било да Влада Србије, уз договор са руском страном на себе преузме управљање овом компанијом. Такви и слични аранжмани постојали су и у прошлости, како у Србији, тако рецимо и у Немачкој, када су у питању складишта за гас "Гаспрома". Ако то не била Влада Србије, онда се може то урадити са неком трећом страном, јер је НИС изузетно профитабилна компанија коју би свако пожелео. Та трећа страна би онда била привремени управљач док ситуација у свету не буде поправљена и потписан мир у Украјини - каже Радосављевић.

НИС, чија се вриједност данас процјењује на око четири милијарде евра, представља срж нафтне индустрије Србије, јер управља рафинеријом у Панчеву, бензинским станицама, складиштем гаса "Банатски Двор" и обезбјеђује око 80 одсто тржишта горива у овој земљи. Америчке санкције НИС-у, који је у већинском власништву "Гаспрома", односно кћерке фирме, уведене су почетком 2025. као дио ширег пакета мјера против Русије. Оне су више пута одгођене. Нови рок за њихову активацију је 8. октобар. Уколико би дошло до активирања санкција, то према оцјенама појединих аналитичара не би одмах изазвало кризу, јер постоје одређене залихе сирове нафте за два или у три мјесеца. Након тога ситуација би се сигурно закомпликовала те би вјероватно дошло и до несташице горива, раста цијена на пумпама, између 20 и 30 одсто, али и пада БДП-а за један до два одсто те губитка око 13.000 радних мјеста у нафтном сектору.

Посљедице

Према ријечима предсједавајућег Групације за промет нафтом и нафтним дериватима при Привредној комори РС Ђорђа Савића, евентуално непродужавање америчке посебне лиценце којом се Нафтној индустрији Србије омогућава даље обављање пословних активности и продаја нафтних деривата, не би требало да доведе до несташице горива на бензинским пумпама у Републици Српској, али би могло утицати на незнатно повећање цијена и то на малом броју пумпи због већих трошкова транспорта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.