Кo je Даријана Филиповић, ново лице у Предсједништву БиХ

Глас Српске 05.10.2026 17:58

Фото: Фејсбук/ХДЗ БиХ | Даријана Филиповић

САРАЈЕВО - Даријана Филиповић, кандидат ХДЗ-а БиХ, према резултатима Општих избора 2026. године, нови је члан Предсједништва БиХ из реда хрватског народа.

Ово представља повратак ХДЗ-а БиХ у Предсједништво након осам година.

Филиповићева је у изборној трци за хрватског члана Предсједништва БиХ остварила предност у односу на кандидата Демократске фронте Славена Ковачевића и независног кандидата Зденка Лучића.

Према најновијем доступном пресјеку Централне изборне комисије БиХ, након обрађених 95,52 одсто бирачких мјеста, Филиповићева је освојила 109.168 гласова, односно 46,56 одсто.

Ковачевић је освојио 71.568 гласова, док је Лучић добио 53.724 гласа.

Изборни резултат

109.168 гласова – 46,56%: Даријана Филиповић
71.568 гласова: Славен Ковачевић
53.724 гласа: Зденко Лучић
95,52% – обрађена бирачка мјеста

Тако је, након два узастопна мандата Жељка Комшића, на позицију хрватског члана Предсједништва БиХ дошло ново лице – 39-годишња Даријана Филиповић.

Од Стоца до Мостара

Даријана Филиповић рођена је 26. јануара 1987. године у Мостару, док је поријеклом из Стоца, гдје је завршила основну и средњу школу.

Према службеним подацима Парламентарне скупштине БиХ, завршила је Општу гимназију у Стоцу, а потом Економски факултет Свеучилишта у Мостару, смјер пословна економија – менаџмент.

У јавним иступима често говори управо о Стоцу и Мостару као важним тачкама свог животног пута.

У једном од предизборних интервјуа навела је да је из Стоца, док данас са супругом живи у Мостару .

У политику ушла кроз Младеж ХДЗ-а БиХ

Њен политички ангажман није почео кандидатуром за неку од високих функција.

Према биографији коју је објавио ХДЗ БиХ, Филиповићева је политички пут почела кроз Младеж ХДЗ-а БиХ.

Од 2011. до 2015. године била је секретар Младежи ХДЗ-а БиХ Херцеговачко-неретванског кантона, а од 2012. до 2015. године обављала је и функцију секретара Кантоналног одбора ХДЗ-а БиХ ХНК, преноси Кликс.

У том периоду додатно је градила политичко образовање. Завршила је Политичку академију ХДЗ-а БиХ 2011. године, а 2014. године и Политичку школу Савјета Европе.

Од 2015. до 2019. године била је чланица Предсједништва ХДЗ-а БиХ и секретар за организацију и чланство, а 2019. године постала је потпредсједница странке.

На тој функцији остала је и у наредном периоду.

Око 15 година у политици

Филиповићева није политичарка која се појавила непосредно пред изборе за Предсједништво.

Њена каријера у ХДЗ-у БиХ траје око 15 година и обухвата различите нивое страначког и институционалног рада.

Први изборни мандат освојила 2014. године

На Општим изборима 2014. године Филиповићева је изабрана у Представнички дом Парламента Федерације БиХ.

Према доступним подацима, тада је освојила 4.054 гласа.

Четири године касније направила је нови корак.

На Општим изборима 2018. године постала је посланица у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

У парламенту је временом преузимала све значајније улоге, укључујући рад у Комисији за спољне послове и Заједничкој комисији за људска права.

Била је и замјеница предсједавајућег Делегације Парламентарне скупштине БиХ у Парламентарној скупштини Медитерана.

На изборима 2022. године поново је освојила мандат у државном парламенту, а као носилац листе у својој изборној јединици добила је 24.653 гласа.

У актуелном сазиву Парламентарне скупштине БиХ била је предсједавајућа Комисије за спољне послове Представничког дома.

Та позиција јој је омогућила да буде директно укључена у питања међународних односа, европских интеграција и дипломатских контаката БиХ.

Зашто је ХДЗ БиХ изабрао управо њу?

ХДЗ БиХ је у априлу ове године једногласно одлучио да Даријана Филиповић буде кандидаткиња странке за хрватску чланицу Предсједништва БиХ.

Њен избор унутар странке представљао је и генерацијску промјену.

Након Драгана Човића, који је био кандидат ХДЗ-а БиХ за ову функцију 2014. и 2018. године, те Борјане Кришто, која је 2022. године изгубила од Жељка Комшића, странка се одлучила за политичарку млађе генерације која је већ имала искуство у државном парламенту.

Филиповићева је у тренутку кандидатуре већ била једна од истакнутијих жена унутар ХДЗ-а БиХ и чланица страначког руководства.

Њена кандидатура зато је била резултат вишегодишњег политичког напредовања.

Шта је говорила током кампање?

Централна политичка порука Даријане Филиповић била је равноправност хрватског народа у БиХ и питање начина избора чланова Предсједништва.

Током кампање често је говорила о томе да Хрвати, према њеном политичком ставу, треба да имају могућност да сами бирају своје политичке представнике.

Истовремено је покушавала кампању проширити и на теме које превазилазе искључиво национална питања.

Говорила је о европском путу БиХ, економији, одласку младих, односима са сусједним државама, НАТО-у, међународној заједници и функционисању државних институција.

У интервјуу непосредно пред изборе посебно је наглашавала да од Предсједништва не треба очекивати оно за шта нема уставне надлежности.

- Нећу у сто дана обећавати ствари за које су потребне четири године - поручила је говорећи о евентуалном почетку мандата.

Говорила и о младима и одласку људи

Једна од тема које је отварала јесте и одлазак младих из БиХ.

Иако је њена кампања доминантно била везана за политички положај Хрвата и реформу изборног система, Филиповићева је проблем демографског пада представљала као питање које превазилази националне подјеле.

У јавним иступима говорила је о потреби стварања друштва у којем ће млади људи моћи да планирају живот у БиХ.

Управо је то један од аспеката њеног политичког профила: с једне стране наступа као страначка политичарка ХДЗ-а БиХ, док с друге своју поруку представља и кроз питања која се односе на свакодневни живот грађана – посао, економију, европске интеграције и останак младих.

Жена која је каријеру градила унутар странке

За разумијевање Даријане Филиповић важно је и то да је готово цијелу политичку каријеру провела унутар ХДЗ-а БиХ.

Од Младежи, преко кантоналне страначке структуре и Предсједништва ХДЗ-а БиХ, стигла је до позиције потпредсједнице странке, а потом и до највише државне функције.

То истовремено значи да у Предсједништво долази са значајним страначким и институционалним искуством.

Чињеница да долази из најјаче хрватске странке у БиХ значи и да ће њен рад у Предсједништву бити посматран кроз однос према ХДЗ-у БиХ и његовом дугогодишњем предсједнику Драгану Човићу.

Током кампање настојала је нагласити да има властити политички идентитет, иако није скривала припадност политици коју ХДЗ БиХ заступа.

Однос према Драгану Човићу

Човић је био један од кључних људи који су подржали њену кандидатуру.

Ипак, Филиповићева је током кампање настојала послати поруку да њена евентуална улога у Предсједништву неће бити само наставак Човићеве политике.

То ће бити једна од тема њеног мандата.

ХДЗ БиХ је годинама једна од централних политичких странака међу Хрватима у БиХ, а Човић је током претходних деценија био једна од најистакнутијих фигура хрватске политике на државном нивоу.

Долазак Филиповићеве зато отвара простор за нову генерацију политичара унутар странке, иако је рано говорити о томе какву ће улогу она у будућности имати у ХДЗ-у БиХ.

Повратак ХДЗ-а БиХ у Предсједништво након осам година

Избор Даријане Филиповић има и шире страначко значење.

ХДЗ БиХ се у Предсједништво БиХ враћа након осам година.

Драган Човић посљедњи пут је био члан Предсједништва након избора 2014. године. На изборима 2018. године побиједио га је Жељко Комшић, који је потом освојио и други мандат 2022. године, када је поразио кандидаткињу ХДЗ-а БиХ Борјану Кришто.