СНСД, ХДЗ БиХ и СДА најближи формирању власти у Сарајеву

БАЊАЛУКА – Избори су завршени, али је тек почела постизборна математика.

Према тренутној пројекцији, расподјела мандата за Представнички дом Парламента БиХ изгледала би овако:

• СДА  - 9
• СНСД – 6
• СДП -5
• ХДЗ БиХ и партнери  - 4,
•  СБиХ – 3

док би остали мандати били распоређени између више странака.

За већину су потребна двадесет два гласа. Изборни резултат зато није донио једну готову већину, већ је отворио неколико могућих путева. Од њих су политички најзанимљивија два, док остале комбинације више личе на утопистичке математике.

Прва и једна од најочигледнијих комбинација полази од три странке које су освојиле највише мандата у својим политичким блоковима – СДА, СНСД и ХДЗ БиХ. Ове три странке заједно би имале деветнаест мандата. За већину би им недостајала још три посланика, а управо ту се отвара простор за СБиХ.

Ово је једна од најједноставнијих математичких конструкција јер окупља најјаче политичке субјекте из Републике Српске и ФБиХ и странку која има значајну позицију у бошњачком политичком блоку.

Да ли је могуће формирање власти без СНСД-а?

Може ли власт без СНСД-а? Управо такву могућност након избора предложио је лидер НиП-а Елмедин Конаковић. Он је поручио да је услов његове странке да на нивоу БиХ не буде власти са СНСД-ом, док је истовремено позвао да се изврши притисак на ХДЗ да не условљава учешће у власти странком Милорада Додика.  Питање је, међутим, колико је таква замисао изводљива након изборних резултата. Основу би чиниле СДА, СДП и ХДЗ. Те три странке би, према радној пројекцији, имале осамнаест мандата.

Недостајала би им још четири посланика. Ту би се отворила могућност да се власт формира са српским опозиционим странкама. Ако би ПСС и СДС прихватили такав договор, рачуница би била 22 руке. Математички, дакле, власт без СНСД-а јесте могућа. Али управо ту почиње много тежи дио приче.

Највећа препрека није број мандата, већ чињеница да би за власт без СНСД-а било потребно направити договор у којем би се истовремено нашли СДА, СДП, ХДЗ и најмање двије српске опозиционе странке.

Овдје је кључан Дом народа гдје ће СНСД имати најмање три, а вјероватно и четири делегата. Ако би најјача странка у Српској дошла до бројке четири све друге комбинације би аутоматски пале у воду јер би у таквом саставу контролисале не само српски клуб него и цијели дом.

СНСД освојио далеко највише гласова у Републици Српској

Посебно је важна чињеница да је СНСД, према прелиминарним резултатима, освојио далеко највише гласова у Републици Српској за Представнички дом ПС БиХ. СНСД је имао више од сто деведесет хиљада гласова, док су иза њега били ПСС и СДС. Због тога би покушај да се СНСД заобиђе значио да се власт на нивоу БиХ прави са српским странкама које су појединачно освојиле знатно мање гласова од СНСД-а. То, само по себи, није препрека за формирање парламентарне већине. Изборни систем омогућава да више странака прави коалиције. Али би такав договор носио јасну политичку тежину, јер би странке из Федерације морале да одлуче да ли им је прихватљивија сарадња са више српских опозиционих странака него са странком која је освојила највише мандата у Републици Српској.

Зато је Конаковићева замисао једна од нереалних.  За њено спровођење потребно је ријешити три проблема, окупити довољан број српских посланика, обезбиједити договор са ХДЗ-ом и усагласити политичке услове пет различитих странака. Међутим, већина од тачно двадесет два мандата не оставља много простора за неслагања, одсуства или промјену става неког од партнера. Због тога би таква власт вјероватно морала тражити још једног или више посланика са стране како би имала шири маневарски простор.

Ту би значај могли добити појединачни мандати мањих странака.

С друге стране, пита се нешто и ХДЗ, без кога је тешко формирати власт, како на федералном тако и државном нивоу. Када се све сабере, након избора се издвајају двије главне политичке математике:

• Прва је СДА, СНСД и ХДЗ, уз СБиХ или друге партнере.
• Друга је СДА, СДП, СНСД и ХДЗ.

Конаковићева идеја о власти без СНСД-а, има математику, али захтијева сложенији и готово немогућ политички договор. У коначници, кључно питање није само ко може сакупити двадесет два гласа, већ ко може направити већину која ће имати довољно посланика, подршку неопходну за формирање Савјета министара и политички договор који може функционисати током мандата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.