Шта ће бити са суђењем Шешељу?

Aгенције
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Шта ће бити са суђењем Шешељу?

Хаг -- Потпредсједник Хашког трибунала Кармел Ађијус затражио је мишљење преосталих судија у процесу против Војислава Шешеља да се изјасне о даљим корацима.

Овај захтjев Кармела Ађијуса уследио је послijе изузећа судије Фредерика Хархофа, који је био члан судског вijећа на суђењу лидеру СРС-а.

Од предсjедавајућег Жана Клода Антонетија и чланице расправног већа Флавије Латанци, судија Ађијус је, како је објавио Трибунал, затражио да га "известе, послijе консултација с оптуженим, о питању да ли поново саслушати цио предмет или наставити поступак".

Од њих је тражио и да "одлуче, у случају да оптужени не пристане на наставак процеса, да ли или не, без обзира на то, наставити поступак с новим судијом".

Док га двоје чланова расправног вијећа не извјесте о постављеним питањима, судија Ађијус неће именовати замјену за судију Хархофа.

Изрицање пресуде Шешељу и даље је заказано за 30. октобар ове године, али је послије изузећа судија Хархофа мало вјероватно да ће пресуда тада и бити изречена.

Данашња одлука у којој је судија Ађијус оцијенио да су преостали чланови расправног вијећа "у најбољем положају" да одлуче о начину на који би поступак против Шешеља могао бити настављен и окончан, у складу је с погледом упућених правника у Хагу да, осим понављања суђења, које се сматра мало вјероватним, остају двије могућности.

Једна је да, умјесто Хархофа, буде именован нови судија, који би прије учешћа у доношењу пресуде морао да прочита цио записник са суђења које је практично окончано. Друга је да Шешељ пристане да му двочлано судско вијеће изрекне пресуду.

Иако су судије, из различитих разлога, замијењиване, рецимо у процесу Слободану Милошевићу и Момчилу Крајишнику, никада се није десило да нови судија буде именован по окончању доказног поступка, односно уочи изрицања пресуде. Могућност да двочлано веће изрекне пресуду такође је без преседана у историји Трибунала.

Поступак у оваквом случају није изричито предвиђен ни правилником суда, што би могло отворити бројне правне дилеме о регуларности поступка.

Посебно вијеће Хашког трибунала усвојило је 28. августа захтјев лидера Српске радикалне странке за изузеће данског судије Хархофа због тога што је оставио утисак пристрасности.

Судија Хархоф био је члан вијећа које је од 2007. до марта ове године Шешељу судило по оптужници за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93. Изрицање пресуде заказано је за 30. октобар.

Посебно веће Трибунала утврдило је, већином гласова, да је судија Хархоф писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао посљедње ослобађајуће пресуде Трибунала "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

"Неприхватљива представа о пристрасности постоји. Због тога, већина је утврдила да је претпоставка непристрасности сузбијена. Сходно томе, већина је нашла да је оптужба о пристрасности судије Хархофа утемељена", пише у јутрос објављеној одлуци.

Посебно вијеће утврдило је да је судија Хархоф оставио утисак да је пристрасан тиме што је у свом писму, упућеном пријатељима, тврдио
да је до јесени 2012. "мање-више утврђена пракса" Трибунала била да осуђује војне команданте за злочине које су починили њихови
подређени.

Критикујући промјену у тој пракси Трибунала - ослобађајућим пресудама изреченим Анту Готовини, Момчилу Перишићу и Јовици Станишићу - Хархоф је промјену у тумачењу концепта "удруженог злочиначког подухвата" приписао политички мотивисаном притиску предсједника суда Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела.

У одлуци, посебно вијеће наводи да је тиме судија Хархоф сугерисао да су ослобађајуће пресуде дио ширег америчко-израелског плана да се
сузбије командна одговорност надређених официра за злочине подређених.

Судија Хархоф је у писму нагласио да је увијек "претпостављао да је исправно осудити лидере за злочине почињене с њиховим знањем" и закључио да се суочава "с дубоком професионалном и моралном дилемом" као никада прије.

Посебно вијеће оцијенило је да је то што је судија Хархоф разматрао одговорност "војних команданата" релевантно за процес Шешељу зато што је Шешељ оптужен да је учествовао у удруженом злочиначком подухвату, између осталог, и тиме што је управљао паравојним снагама званим "Шешељевци".

Тиме што је поменуо "утврђену праксу" Трибунала да осуђује војне команданте за злочине подређених, судија Хархоф је, по одлуци, дао основа за закључак да би "разумни и добро информисани посматрач" то могао схватити као "пристрасност судије Хархофа у корист осуђујуће пресуде" и у процесу против Шешеља.

Тај утисак додатно појачава изјава судије Хархофа да има професионалну и моралну дилему, што, по одлуци, показује да он има проблема с применом тренутне судске праксе Трибунала, чиме је нарушио претпоставку сопствене непристрасности.

Такав закључак донијеле су судије Баконе Молото и Бартон Хол, а против је био кинески судија Лиу Даћун. У притвору Трибунала, Шешељ је од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је објављена оптужница против њега.

Судија Хархоф: Мој став није узет у обзир

Дански судија Фредерик Хархоф, кога је посебно вијеће Хашког трибунала изузело из процеса против Војислава Шешеља због утиска пристрасности, затражио је данас од тог вијећа објашњење зашто при доношењу одлуке није узело у обзир његов став.

Исти захтјев, поставило је и преостало двоје судија из расправног вијећа које суди Шешељу - предсједавајући Жан Клод Антонети и судија Флавија Латанци. По Антонетију и Латанцијевој, чињеница да њихово мишљење и став судије Хархофа нису узети у обзир "води преиспитивању одлуке о изузећу".

Хархоф подсјећа да је потпредсједнику суда Кармелу Адјијусу, одмах послије Шешељевог захтјева за његово изузеће, поднио меморандум у којем је изнео свој став о томе. Упркос томе, како је нагласио, из одлуке о изузећу не види се да ли је посебно вијеће Трибунала уопште размотрило његов став, што је по правилима морало да учини.

И судије Антонети и Латанци су данас посебном вијећу упутили исту примједбу - да њихов став о Шешељевом захтјеву за изузеће уопште, бар судећи по тексту одлуке, није узело у обзир.

Истовремено, судија Хархоф је негирао да је икада сматрао да се војни команданти пред Трибуналом морају осуђивати за злочине подређених, без обзира на доказе.

У данашњем поднеску, међутим, судија Хархоф објашњава да је његово приватно писмо било изазвано "дилемом" да се на Трибунал "могуће утиче из спољних извора". У писму пријатељима је, као те спољне изворе, навео војне кругове САД и Израела, сугеришући да је предсједник Трибунала Теодор Мерон за њихов рачун непримерено утицао на колеге при доношењу ослобадјајућих пресуда генералима Анту Готовини и Момчилу Перишићу, те Јовици Станишићу.

"Моје писмо сигурно не сугерише да генерали и високи официри морају бити осуђени без обзира на доказе. Моји лични коментари у писму ни на који начин се не односе на оптуженог који није војни командант, нити је оптужен да је управљао или командовао борцима током оружаног сукоба", нагласио је Хархоф у поднеску посебном вијећу.

И Тужилаштво тражи преиспитивање одлуке о изузећу

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је данас преиспитивање одлуке о изузећу судије Фредерика Хархофа  из расправног вијећа које би требало да изрекне пресуду Војиславу Шешељу.

У поднеску потпредсједнику Трибунала Кармелу Ађијусу, тужилаштво је оцијенило да одлука посебно вијећа суда о изузећу Хархофа "одражава фудаменталне грешке у резоновању".

"Неслагање судије о правној ствари не може доказати да он оставља утисак пристрасног. Изузети судију на тој основи нарушава независност судија и поткопава вјеродостојност Трибунала", пише у поднеску који је потписао главни тужилац Серж Брамерц.

Брамерц је оцијенио и да је већина судија, која је одлуку о изузећу донијела, "извукла закључке без икакве основе у доказима".

"У интересу је правде, стога, да одлука буде преиспитана", тврди тужилаштво, подсјећајући да је изрицање пресуде заказано за 30.
октобар.

Тужиоци наводе да би, према одлуци о изузећу, било разумно закључити да ће судија Хархоф осудити Шешеља чак и без довољно доказа само због погледа које је, почетком јуна, изнио у приватном писму пријатељима, које је процурило у данску штампу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.