Српска за разграничење без цијепања парцела и објеката

БAЊAЛУКA - Република Српска предлаже да се питање међуентитетског разграничења са ФБиХ, у дијеловима гдје линија разграничења пролази кроз парцеле, приватна земљишта или објекте, рјешава договором геодетских управа два ентитета да не би дошло до цијепања имовине.

Наводи се ово у приједлогу међуентитетске линије разграничења коју је израдила Републичка Геодетска управа РС, а у који је “Глас Српске” имао увид.

РС је прије више од годину завршила свој дио посла и направила подјелу спорних 57 милиона квадратних метара, али процес разграничења кочи ФБиХ која још није НAТО-у доставила свој приједлог.

Иако постоји сагласност струке да линија разграничења иде средином већ утврђене границе у Дејтону, и да се праве уступци када су у питању приватни посједи, недостаје политичка воља.

Због тога је врло тешко планирати и припремати попис становништва, јер без прецизно одређене границе између ентитета, резултати пописа, који је планиран за 2013. годину не би били валидни.

Директор Геодетске управе РС Тихомир Глигорић каже да се не може рјешавати дио по дио спорне линије, већ све одједном.

- Треба искористити природне границе, првенствено ријеке што би увелико смањило трошкове утврђивања линије разграничења - рекао је Глигорић и додао да би за то првенствено требало да постоји политичка воља у ФБиХ, која је све и закочила.

Он истиче да је РС у свом приједлогу навела да би ентитетске геодетске управе могле да изврше корекцију уз обострану сагласност, тако да међуентитетска линија разграничења не цијепа парцеле.

- Међутим, све је ствар договора, када будемо вршили опис линије са колегама из ФБиХ, тада треба да се води рачуна о компензацији земљишта. На примјер, ако линија пролази кроз приватну парцелу, гдје пресијеца двориште, кућу, ми ћемо се договорити да се тај дио, по жељи власника, припоји ФБиХ или РС - рекао је Глигорић.

Додао је да се на терен не може пренијети коначан опис док се не формира заједничка комисија РС и ФБиХ за разграничење.

Источно Сарајево

Према приједлогу из РС међуентитетска граница кроз општину Источно Ново Сарајево пролази и кроз приватни посјед у дужини од 2.775 метара цијепајући парцеле у већем обиму, те је за ову корекцију потребна сагласност Комисија за међуентитетско разграничење ФБиХ и РС. У овој општини линија разграничења прелази и кроз друштвену својину, али само у дужини од 120 метара.

Према овом опису, граница између РС и ФБиХ проћи ће дужином од 280 метара кроз приватни посјед у Охридској улици у Источном Новом Сарајеву, те приватне парцеле на овом простору цијепати у мањем обиму.

Линија разграничења ићи ће и дужином од 90 метара кроз друштвену својину и том приликом ће сјећи пут Сарајево - Јахорина.

У општини Источна Илиyа, катастарска општина Касиндо се не цијепа, док граница разграничења пролази кроз Добрињу, Бутмир, Војковиће, Храсницу и Крупац. У овим мјестима међуентитетска линија пролази кроз приватни посјед у дужини од 2.835 метара. Кроз друштвену својину у Источној Илиyи граница пролази у дужини од 8.375 метара.

Граница на друштвеној својини иде у дужини од 520 метара, прелази преко Лукавичке улице и сијече ријеку Добрињу.

- У интересу Сарајева је било да ријеши Добрињу и ту је одмах била арбитража и завршено је разграничење. То јасно показује да само пристају да се ријеши дио који њима одговара, а да остало опструишу - истакли су у Управи.

Код ријеке Тилаве граница у дужини од 380 метара цијепа приватне посједе у већем обиму. На том простору граница иде и 190 метара кроз друштвену својину.

У овој општини границом је пресјечена и ријека Жељезница, те 85 метара приватних парцела уз њу.

У Творничкој улици око 620 метара граница ће сјећи приватне парцеле, док ће у више наврата граница сјећи и све приватне парцеле уз локалне путеве.

Ријеке Угар и Уна

У општини Кнежево међуентитетска линија пролази кроз приватне посједе у дужини од 1.445 метара, а кроз државну својину у дужини од 22.430 метара.

У Кнежеву међуентитетска линија у једном тренутку излази на ријеку Угар и од тог момента час прелази на једну страну ријеке, час на другу. Тако да долази до пресијецања парцела које су уз ријеку, па је најбоље да иде природном границом, средином ријеке. ФБиХ хоће да ријеши границу на Угру, али само јер има интерес за хидроцентралу која је на тој ријеци.

И на ријеци Уни Република Српска је ишла средином ријеке приликом дефинисања границе.

Посебно је компликовано стање у Костајници, гдје се питање разграничења мора ријешити са Хрватском.

И на ријеци Брегави у Херцеговини граница прелази с једне на другу страну, а исти проблем је у кањону Праче.

У Гламочу ентитетска линија пресијеца општину чак три пута и прелази преко 206 парцела, од тога у дужини од 32.900 метара преко приватних парцела, а у Мркоњић Граду линија прелази преко 85 парцела, од тога у дужини од 4.260 метара кроз приватни посјед. У Котор Варошу је дужином границе од 6.815 метара пресјечена 31 парцела.

Линија

Линија разграничења пролази кроз 42 општине РС, а њом су пресјечена приватна имања у дужини од 520 километара. Постоји више од 14.000 приватних парцела за које њихови власници не знају да ли припадају Српској или Федерацији. Гранична линија пролази и кроз државну својину у дужини од 630 километара, што ствара велике проблеме, посебно због експлоатације шумских богатстава.

Aнексом 2 Дејтонског мировног споразума, БиХ је била дужна да утврди међуентитетске линије разграничења, али ни 17 година од његовог потписивања то се није догодило.

Досад је утврђено три одсто међеуентитетске линије, а послије тога су представници Владе ФБиХ из необјашњивих разлога престали да раде на томе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.