Српска у правној и дипломатској офанзиви

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО, ЊУЈОРК - Република Српска наставља правну борбу усљед правоснажне пресуде која је са собом повукла и одлуку о одузимању мандата Милораду Додику на позицији њеног предсједника, а истовремено је отпочела и дипломатска офанзива, првенствено према Савјету безбједности УН, с циљем да се свијету покаже шта БиХ ради њемачки дипломата Кристијан Шмит упркос томе што није легитимно ни легално у фотељи високог представника.

Додика је, у својству предсједника Републике, Суд БиХ осудио на годину дана затвора и шест година забране обављања те функције јер није испоштовао управо одлуке Шмита, којег Српска не признаје с обзиром на то да није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН.

Ипак, услиједила је, по основу пресуде, одлука Централне изборне комисије (ЦИК) којом је Додику одузет мандат предсједника и најављено да ће бити и расписани пријевремени избори, али је одбрана на ту одлуку најавила жалбу у законском року након што службеним путем и заприми одлуку ЦИК-а, тако да тај став још није правоснажан.

С друге стране, у петак је потврђено да је одбрана предсједника Републике упутила и захтјев Уставном суду БиХ за привремену мјеру у којем се тражи забрана извршења пресуде, а да им је захтјев и стигао, потврдио је за "Глас" први човјек те правосудне институције Мирсад Ћеман.

Додиков правни тим на тај начин тражи својеврсно "замрзавање" пресуде до коначне одлуке Уставног суда, а до закључења овог броја "Гласа" није било познато до када судије треба да се изјасне о том захтјеву.

Горан Бубић, који је Додиков адвокат, раније је рекао да постоје услови да се одреди привремена мјера и застане са извршењем пресуде до одлуке суда по апелацији, наводећи да се разлози за тај потез своде на кршење стандарда поштеног суђења.

Потез Русије

Пресуда је, наиме, била тема и Савјета безбједности УН. У тој институцији су на захтјев Русије одржане затворене консултације о стању у БиХ, односно у вези с пресудом предсједнику Републике.

Замјеник амбасадора Руске Федерације у УН Дмитриј Пољански у петак је потврдио да је Савјет безбједности расправљао о проблемима који могу да постану, како је рекао, "врући" уколико се ништа не предузме. Поновио је да су узрок кризе одлуке нелегалног високог представника којег зову "господин Шмит".

- Њега не признаје Република Српска и није потврђен у Савјету безбједности УН. Упозоравали смо да ће неке његове акције водити потенцијално ка великом проблему. То се и дешава. Ситуација у којој је суђено предсједнику Српске Милораду Додику је пријетња стабилности БиХ - рекао је Пољански и наговијестио да би се о овоме могло разговарати на сљедећој сједници Савјета безбједности УН.

Изјаве о томе шта се дешавало иза затворених врата распириле су тензије у БиХ. Амбасадор БиХ у Уједињеним нацијама Златко Лагумџија тврди да је Русија једина стална чланица Савјета која је негирала судске пресуде.

- Покушај МББ (Москва, Београд, Бањалука) осовине да, по сваку цијену, па и кроз злоупотребу Савјета безбједности крену у "спасавање војника Додика" је и овај пут неславно завршио - навео је у објави на друштвеним мрежама.

На те наводе је одговорила шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић ријечима да је коментар о затвореној сједници Савјета о БиХ дао представник Мисије Руске Федерације, додајући и то да је Лагумџија познат по томе што дио измисли, а дио чује на ходницима и тако пласира.

- Истина је да је Руска Федерација јасно и досљедно стала уз Српску, али није била усамљена. Ни Кина, ни Бразил, ни Мозамбик нису подржали нападе на легално изабране институције, нити признали легитимитет неизабраног високог представника, који дјелује без мандата Савјета безбједности - рекла је Вулићева.

Такозвано "спасавање војника Додика", каже, постоји само у главама оних који не желе да схвате да се не ради о једном човјеку, већ о принципијелној борби за очување уставног поретка, права ентитета и противљењу нелегалном, ванинституционалном дјеловању странаца.

- Све је већи број чланица УН које постављају озбиљна питања о улози ОХР-а и његовој суштинској штетности по демократски развој БиХ, умјесто да аутоматски прихватају наратив који већ деценијама не доноси рјешења - тврди Вулићева.

"Ко је тај Шмит"

Коментаришући политички моменат, дипломата Бранко Бранковић је рекао да је изјашњавање и утврђивање статуса Кристијана Шмита оно на чему је потребно инсистирати увијек и на сваком мјесту, а посебно на сједници Савјета безбједности УН о стању у БиХ, уколико до ње дође. Раскринкавањем његовог нелегалног дјеловања у БиХ се практично, подвукао је, стављају ван снаге све одлуке донесене против предсједника Републике Српске.

Бранковић је рекао да је на консултацијама представник Москве указао да је Додик процесуиран због одлука нелегалног високог представника Шмита којег није одобрио ни Савјет безбједности УН ни Република Српска.

- На том треба инсистирати. Додик је јасно рекао о чему се све ту ради. Та одлука ЦИК-а и иницијатива за њу је потпуно незаконита. Јер, ко је тај Шмит? Он је обични туриста, без икаквих овлашћења која би могао да има да га је у БиХ послао Савет безбедности, а није - нагласио је Бранковић.

Он је поновио да Шмит као неовлашћено лице не може да донесе било какву одлуку која би могла имати икакву правну снагу.

- То је јасно као дан и не треба даље причати. Уколико Русија затражи седницу Савета безбедности, мора кроз дискусију да буде једном заувек разјашњено - да је Шмит неовлашћен и да је све што ради у БиХ неовлашћено и нема везе са Саветом безбедности ни са Дејтонским споразумом, што и ми који смо потписници Дејтонског мировног споразума евидентно кажемо - рекао је Бранковић који је и некадашњи амбасадор Србије при УН.

Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир изјавио је да је битно што је Српска, након Мађарске, добила и подршку Русије и Кине у Савјету безбједности УН и поручио да ће Српска наставити са дипломатском офанзивом.

Затворене консултације Савјета безбједности УН показале су, како је рекао стручњак за међународне односе Лучиано Калужа, да су проблеми у БиХ толико ескалирали и да прелазе локални и регионални ниво.

- Без обзира на то како су текли договори и информисање земаља чланица, идућа сједница ће показати да је БиХ незавршена земља - рекао је Калужа.

Реалност

О Савјету безбједности УН је говорио и предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.

- Наше име одјекује на свим меридијанима и дипломатским адресама, а наша борба за самосталност и опстанак постала је глобално препозната. Српска је постала препознатљива и због тога се покушавају уклонити кључни лидери, укључујући и нашег предсједника, који су заслужни за такав положај - рекао је Стевандић.

Српска, каже, настоји да свијет упозна са реалношћу ситуације.

- Сваки такав догађај јача нашу позицију и нашу самоодрживост. Нећемо стати - поручио је Стевандић.

Декларација

Начелници и градоначелници, њих 50, који су у петак учествовали у раду ванредне сједнице Савеза општина и градова позвали су све колеге да на скупштинама усвоје Декларацију о пресуди предсједнику Милораду Додику, поручујући да ће увијек бити против урушавања позиције Српске и за оне који се истински боре за њу.

Поручено је да би и према локалним заједницама услиједило насиље ако би се дозволило да први бедем Српске - институција предсједника падне под међународним насиљем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.