Српска на прагу расписивања новог референдума

БАЊАЛУКА - Република Српска је на прагу новог референдума на којем ће бирачи одлучити да ли ће Милорад Додик остати на функцији предсједника Републике, а детаљи у вези са спровођењем тог сложеног посла, посебно у свјетлу овдашњих политичких околности, требало би да утврде народни посланици на посебној сједници.

Најава четвртог званичног референдума од оснивања Српске 9. јануара 1992. услиједила је као реакција на правоснажну пресуду Додику као предсједнику Републике, а одлуком, по том основу, Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ му је и одузела мандат мада та одлука још није правоснажна.

Додик је у Суду БиХ осуђен на годину затвора и шест година необављања функција јер није испоштовао одлуке Кристијана Шмита којег, иако сједи у фотељи високог представника, Српска не признаје с обзиром на то да није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН.

План

Референдум, који је најављен послије сједнице представника странака које чине владајућу коалицију у Српској, био је тема и на јучерашњој телефонској сједници Колегијума републичког парламента.

Предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић рекао је јуче да ће термин посебне сједнице бити одређен када се комплетира документација, а прва тачка на предвиђеном дневном реду је Информација о пресуди Суда БиХ и одлуци ЦИК-а те заузимање става Скупштине о будућим активностима.

- Уставом Републике Српске предвиђени су разлози за престанак мандата предсједника Републике прије истека времена на које је изабран. Међу наведеним разлозима нема судске пресуде или одлуке високог представника. Изборни закон БиХ не може проширивати разлоге за ранији престанак мандата, јер су ови разлози уставна материја коју закон не може додатно да разрађује и дописује - наведено је у Информацији.

Позива се и на члан 88. Устава Републике Српске, који каже да је предсједник Републике одговоран грађанима и да га они могу опозвати истим поступком по коме су га и изабрали.

Друга тачка на дневном реду је, како је потврдио и Стевандић, разматрање

и усвајање одлуке о расписивању референдума.

- Да ли ће сједница бити за четири, пет или седам дана, одредићемо. Клубови скупштинске већине гласали су за одржавање посебне сједнице, а суздржани били СДС, ПДП и Листа за правду и ред - изјавио је Стевандић и нагласио да Додик нема право да се повуче без гласа народа.

Шеф Клуба посланика СНСД-а Срђан Мазалица је поручио да ЦИК крши Устав и додао да очекује да колеге из опозиције покажу одговорност, а ставове је саопштио и први човјек ПДП-а у парламенту Игор Црнадак.

- Шта знамо о референдуму након телефонског Колегијума? Ништа. Тачка посебне сједнице Народне скупштине зове се "Разматрање и усвајање одлуке о референдуму", а нема у прилогу ни текста одлуке, ни питања, ни термина одржавања референдума. Ово постаје све луђе и луђе - поручио је Црнадак, док у СДС-у, према ријечима Маринка Божовића, сматрају да је ово покушај спасавања Додика.

У Српској је, с друге стране, прошле године усвојен Закон о референдуму и грађанској иницијативи који је добио зелено свјетло републичког Уставног  суда као крајње инстанце за провјеру уставности и законитости у Српској, али је поступак покренут и пред Уставним судом БиХ.

Судије у Сарајеву су у марту ове године ставиле ван снаге дијелове закона који се управо односе на задатке Републичке изборне комисије када је ријеч о бирачком списку јер је њихов став да је то питање надлежност ЦИК-а на цијелој територији БиХ.

Уставни суд БиХ је, наиме, недавно поништио и конкурс за избор чланова те Комисије јер су претходни неуставним прогласили и Изборни закон Српске који је усвојен у Народној скупштини и гдје још не знају шта са конкурсом.

С друге стране, за "Глас" је потврђено да је мандат још активан и члановима Републичке изборне комисије који су лани поднијели оставке и то на позив Владе када је Шмит наметнуо техничке измјене Изборног закона БиХ јер у међувремену Скупштина није разматрала то питање, иако су им и редовни мандати истекли.

Законом о референдуму је прописано да Одлука о расписивању референдума садржи назначење територије за коју се референдум расписује, питање или питања о којима се грађани изјашњавају и вријеме спровођења те да се тај акт објављује на начин као акти органа који је расписао референдум.

То значи да ће поново морати проћи све станице од Вијећа народа па, ако је судити према досадашњој пракси, и судија у Уставном суду Српске. Законом је прописано да су органи за спровођење референдума Републичка изборна комисија, градска, односно општинска изборна комисија и гласачки одбор.

Приједлог за расписивање референдума могу поднијети предсједник Српске, Влада, најмање 30 народних посланика или најмање 10.000 гласача.

- Народна скупштина одлуку о расписивању референдума доноси већином гласова укупног броја посланика. Од дана ступања на снагу одлуке до дана спровођења референдума не може протећи мање од 30 дана ни више од шест мјесеци - пише у републичком закону.

Референдумско питање добило је подршку грађана ако се за њега изјаснила натполовична већина која је гласала. Ако су се грађани референдумом изјаснили о одређеном питању, надлежни орган ће донијети одговарајући акт у року од шест мјесеци од дана референдума. О истом питању, без обзира на резултат, грађани се не могу поново изјашњавати референдумом у року краћем од шест мјесеци од дана одржавања референдума.

Одлуке

У Српској су до сада одржани референдуми о Венс-Овеновом плану (1993), плану Контакт групе (1994) те Дану Републике Српске (2016). Осим тога, појединци попут, професора Александра Врашења, сматрају да се, иако Српска није званично била формирана у вријеме одржавања плебисцита српског народа у БиХ о остајању у Југославији из 1991. године, због његовог карактера и посљедица такође може убројати у референдуме.

Референдум, као највиши израз демократије, оживљен је 2015. након што је Уставни суд БиХ по апелацији Бакира Изетбеговића оспорио Дан Републике 9. јануара.

Одговор Српске скројен је на састанку лидера владајућих и опозиционих странака који су изашли са заједничком изјавом у којој се одбацује спорна одлука Уставног суда, затражен је хитан престанак рада страних судија те дат рок од 120 дана да у Парламентарној скупштини БиХ буде усвојен Закон о Уставном суду БиХ без судија странаца. У супротном ће, а што се на крају и десило, бити расписан референдум о Дану Републике Српске.

Одлука о расписивању усвојена је 15. јула 2016. у Народној скупштини, а он је и одржан 25. септембра упркос потешкоћама и опструкцијама, почевши од вета Бошњака у Вијећу народа, става ЦИК-а да не достави бирачке спискове те мјере забране референдума од стране Уставног суда БиХ.

Предсједник Републичке комисије за спровођење тог референдума био је Синиша Каран који је актуелни министар унутрашњих послова Српске. Са њим нисмо успјели да ступимо у контакт, а Војислав Глигић, који је био међу члановима те комисије, за "Глас" каже да провјера воље народа није на одмет.

- Референдум се може спровести за кратко вријеме. Имамо искуства с тим и добро би било видјети шта грађани мисле о свему овоме што се дешава. Можемо да претпоставимо, али би било добро да иде на провјеру - рекао је Глигић који је делегат у Вијећу народа Републике Српске и који сматра да је веома важно и усаглашавање у вези са референдумским питањем.

У Српској су ранијих година помињана и друга питања око којих су ломљена копља, односно о којима су грађани требали да се изјасне на референдуму, али још нису. На листи су рад правосуђа на нивоу БиХ и нови Устав Српске.

Темељна припрема

У информацији, између осталог, пише да је нелегални и нелегитимни Кристијан Шмит, узурпатор функције високог представника, 2024. одлуком наметнуо измјене Изборног закона којим су прописани разлози за престанак мандата изабраном члану органа власти прије времена. На листу разлога је додата управо правоснажна судска пресуда, а у документу је наглашено да је тај исти Шмит годину раније допунио и Кривични закон БиХ.

- Јасно је да је неизабрани, нелегални и нелегитимни странац темељно припремао правни и политички терен да би покушао из политичког живота елиминисати демократски и од народа одабраног предсједника Републике Српске Милорада Додика - истакнуто је у информацији, уз подсјећање да је Шмит одлуком наметнуо и кривично дјело "неизвршавање одлука високог представника".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.