
БАЊАЛУКА - Република Српска је на корак до одлуке да се први пут у својој историји обрати Сталном арбитражном суду у Хагу да би и на тој адреси изнијела срж проблема и разоткрила ко стоји иза највеће кризе у БиХ од потписивања Дејтонског мировног споразума, потврђено је за "Глас Српске".
Обраћање том суду у Хагу омогућено је закључком који је усвојен на посебној сједници Народне скупштине половином марта ове године, а на приједлог предсједника републичког парламента.
Закључком је, наиме, Скупштина, у име Републике Српске, упутила захтјев за арбитражно рјешавање спора између Републике Српске и БиХ, а у својству страна уговорница у Анексу четири Дејтонског споразума, који је Устав БиХ, и Анекса десет који се тиче мандата и овлашћења високог представника. Рок који је остављен странама да се изјасне истекао је крајем прошле седмице те је тако отворена могућност да се о тренутно горућим питањима на домаћој сцени изјасни и тај суд.
Образложење
Републички врх не признаје Кристијана Шмита за високог представника од када је у јулу 2021. године замијенио у тој фотељи Валентина Инцка јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН.
То је, између осталог, уз Шмитова посезања за бонским овлашћењима, био и један од разлога за усвајање закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ и о непримјењивању одлука из ОХР-а на територији Републике Српске, а све је посебно закомпликовало наметање кривичних одредаба према којима је непоштовање тих његових одлука кривично дјело, због чега је и почело суђење предсједнику Републике Српске у Суду БиХ и отворена највећа политичка криза од Дејтона до данас у БиХ.
Те чињенице су, наиме, побројане и у закључку који су усвојили посланици те појашњено шта је навело Српску да помоћ затражи и путем арбитражног суда, с акцентом на одлуку Уставног суда БиХ из 2023. године којом су, како пише у републичком акту, признали високог представника као законодавца, упозоравајући да ту улогу, према Дејтону и Уставу, имају само парламенти.
Ријеч је, наиме, о одлуци У-27/22 када су судије у Сарајеву, одлучујући према захтјеву члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића и Шефика Џаферовића, у вријеме подношења захтјева предсједавајућег Предсједништва БиХ, за оцјену уставности амандмана на Устав ФБиХ и измјена Изборног закона БиХ утврдиле да су амандмани и те измјене у складу са Уставом БиХ. Тиме су додијељена законодавна овлашћења Хансу Кристијану Фридриху Шмиту, њемачком дипломати, проглашавајући га високим представником.
Став Српске је да је на тај начин БиХ учинила материјалну повреду одредаба Анекса четири Дејтонског мировног споразума јер Шмиту, како је наведено, нису могла бити призната ни додијељена законодавна овлашћења и статус високог представника у правном поретку БиХ од стране њеног органа.
- Без релевантне резолуције Савјета безбједности УН, која је прецизирана анексом десет Споразума, и без консултација са странама уговорницама тог анекса Шмиту је орган БиХ - Уставни суд додијелио статус законодавца и овлашћења високог представника у правном поретку. Шмитове активности у БиХ никада нису примиле накнадну верификацију Савјета безбједности и праћене су активним протестима сталних чланица Руске Федерације и Народне Републике Кине - пише у закључку.
У дијелу који се односи на, како пише, ремедијална средства предузета од стране Српске је наведена привремена дјелимична суспензија Анекса четири, уз опаску да је у складу са одредбама Бечке конвенције о праву међународних уговора Српска усвојила и Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ све док Парламентарна скупштина БиХ не донесе Закон о Уставном суду БиХ. Привремено је суспендован и Анекс десет јер је Српска усвојила Закон о измјени закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске којима су одлуке високог представника скинуте са списка аката који се објављују у "Службеном гласнику".
- Изостанак писаног одговора БиХ у року од 30 дана сматраће се пристанком на предложену арбитражу, а експлицитно одбијање предложеног начина рјешавања спора од стране БиХ сматраће се преузимањем одговорности за материјално кршење анекса четири и десет и не ограничава Републику Српску да самостално или у договору са заинтересованим странама покрене одговарајући спор - наведено је у закључку.
Очекивања
Драган Дакић, који је професор међународног права и правни савјетник предсједника Народне скупштине, потврдио је за "Глас Српске" да је истекао рок за достављање одговора. Појашњавајући да се у овом случају не ради о ад хок арбитражи, већ спору путем Сталног судског тијела, казао је да је БиХ означена као страна у поступку јер су њени органи једнострано мијењали Анекс четири у вези са Анексом десет Дејтонског споразума.
- Суштина је да смо рекли да интерполирање Шмита у правни поредак БиХ, које је починио Уставни суд БиХ 2023, представља кршење и Анекса четири који прописује подјелу власти и надлежности у БиХ, што је један од основних аспеката сваког мировног уговора, а то је узурпирано и нарушено, те Анекса десет који прописује именовање високог представника - казао је Дакић.
Сматра да је извјесно да ће, у коначници, и бити отворен судски спор у Хагу.
- Конструкција је била таква да су стране имале 30 дана да се изјасне. Ако нас експлицитно не одбију, значи да је БиХ пристала на арбитражу између Српске и централних органа БиХ - рекао је он додајући да се у историји Српске то није десило.
Појаснио је и због чега је заправо тај суд адреса.
- Као прво, прихвата овакву врсту спорова гдје једна страна није држава. Српска не може да наступи, на примјер, пред Међународним судом правде, али може пред овим арбитражним судом. Као друго, изузетно нам погодује ранија пракса суда у сличним споровима - рекао је Дакић.
Званичници су до сада, каже, махом користили политичке механизме и на тај начин покушали да избалансирају односе у БиХ.
- Међутим, уговорни капацитет је био потпуно запостављен. Вријеме је да се активира и користи јер нас у то из дана у дан увјеравају Шмит и правосуђе. Морамо да покренемо правне и уговорне механизме које имамо и да ставимо до знања да не пристајемо на квазиправила, јер ће се у случају изостанка наше реакције по међународном и уговорном праву сматрати да смо на то пристали без обзира на револт који показујемо у јавној и политичкој сфери - рекао је Дакић.
Сматра да је право на страни Српске и да охрабрују виђења људи који имају велико искуство у међународним арбитражама, наглашавајући да је право у овом случају на страни званичне Бањалуке.
- Ми смо привржени Дејтону и спремни да то покажемо и докажемо путем међународне арбитраже, да се покаже да пропаганда која долази из Сарајева да Срби све ово раде на миг Путина пада у воду - рекао је.
Ипак, постоји и једна опасност.
- То је да се БиХ изјасни пред судом да не признаје његову надлежност и да неће да суди. То је у правном смислу незгодна ситуација, али у политичком је то 100 одсто поена за Српску јер би јако звонило у политичким круговима да БиХ није спремна за судско рјешавање спора, да зна да ће изгубити, да чини правно насиље, да крши Анекс четири чим не пристаје на то све. Ако, опет, дође до спора, имамо разлоге да вјерујемо у успјех - закључио је Дакић уз нагласак да у БиХ није на сцени сукоб, већ правни спор.
Истог дана када је усвојен закључак о арбитражи, посланици су прихватили и Одлуку о утврђивању нацрта устава Републике Српске и Закон о заштити њеног уставног уређења.
Надлежности
Стални арбитражни суд је међународна организација са сједиштем у Палати мира у Хагу, у Холандији. Он није суд у традиционалном смислу, али пружа услуге арбитражног суда за рјешавање спорова из међународних споразума између држава чланица, међународних организација или приватних странака. Организација није агенција УН, али је службени посматрач и уједно и најстарија институција за међународно рјешавање спорова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.