Сребреници било 2.000-3.000 муслиманских бораца

Хаг - Бивши начелник штаба Унпрофора у БиХ Корнелис Николај потврдио је данас на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом да Сребреница до јула 1995. није била демилитаризована, иако је то било предвиђено споразумом којим је 1993. била проглашена за "заштићену зону" УН.

Одговарајући на питања Младићевог браниоца Драгана Иветића, свједок оптужбе Николај је изјавио да је 1995. у Сребреници било "2.000-3.000" муслиманских бораца, иако је то споразумом, који су потписали команданти Армије БиХ, Војске Републике Српске и Унпрофора, то било забрањено.

Тадашњи заповједник ВРС, генерал Младић (70) оптужен је за геноцид над 7.000 муслиманских мушкараца и протјеривање хиљада жена, дјеце и стараца из Сребренице, у данима пошто је ВРС, 11. јула 1995, заузела енклаву.

Холандски генерал Николај је рекао да је Унпрофор имао под контролом тешка артиљеријска оруђа АБиХ у Сребреници, али да је није могао да од муслиманских војника одузме сво пјешадијско оружје.

Умјесто највише 400 "плавих шљемова", којим је у енклави располагао, за потпуну демилитаризацију Сребренице било је потребно "6.000" припадника снага УН, оцијенио је свједок.

Он је потврдио и да је Унпрофор "оштро упозоравао" АБиХ због кршења споразума, напада њених снага из Сребренице, али да јој никада није запријетио ваздушним ударима NATO, као српској страни.

На сугестију Младићевог браниоца, да се Унпрофор у јулу 1995. ставио на страну АБиХ, настојећи да блокира офанзиву ВРС, генерал Николај је узвратио да "то није тачно" и да су снаге УН имале мандат да заштите становништво, што су и чиниле.

Као тачно, свједок је прихватио да је Унпрофор дозволио муслиманским снагама да преузму тешка оруђа која су била под његовом контролом.

Холандски официр потврдио је и да је Унпрофор, послије пада Сребренице, одлучио да евакуише муслиманско становништво и прије контакта са генералом Младићем.

"Није нам било неопходно да разговарамо са Младићем да бисмо закључили да је положај избјеглица, под тим условима, неодржив".

Свједок је изјавио и да је знао за извјештаје о тајним испорукама оружја за АБиХ под окриљем NATO на аеродром у Тузли, с прољећа 1995, због којих му је генерал Младићу упућивао протесте, тражећи да Унпрофор то заустави.

Снаге УН су, како је рекао, учиниле све што су могле да се ти летови обуставе, у чему су убрзо и успјеле.

Николај је, међутим, рекао да "не зна" за тајне хеликоптерске летове у Сребреницу о којима је свједочио припадник холандског батаљона Унпрофора Леиндерт ван Дајн.

Николај је "немогућом мисијом" назвао задатак Унпфофора да под контролу стави сво тешко наоружање АБиХ у Сарајеву, такође зони под заштитом УН.

На питања о томе ко је испалио гранату која је испред сарајевске пијаце Маркале, 28. августа 1995, убила 43 особе, а ранила 75 грађана, свједок је одговорио да је пројектил морао долетјети са веће удаљености, будући да нико у граду није чуо детонацију приликом његовог испаљивања.

Бранилац Иветић сугерисао је да се Унпрофор у мају 1995. ставио на страну АБиХ око Сарајева, затраживши ваздушне ударе NATO на ВРС и да је то проузроковало заробљавање "плавих шљемова" од стране српских снага.

Николај је, међутим, посвједочио да је ВРС "узела за таоце" припаднике Унпрофора. Прихватајући да је Унпрофор постао учесник у сукобу примјеном силе, свједок је назначио да то не значи да је подржавао било коју страну, већ да је казнио ВРС због кршења споразума о искључењу тешког оружја из подручја око Сарајева.

Суђење генералу Младићу биће настављено у уторак, 7. маја, исказом сљедећег свједока оптужбе. Младић је оптужен за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шљемова" УН, 1992-95.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.