Србима и Хрватима се суди по оштријем закону БиХ, Бошњацима по блажем из СФРЈ

Мостар - И данас се у процесима за ратне злочине суди ретроактивно и свјесно занемарује пресуда суда у Стразбуру што, нажалост, даје основу за закључке како примјену појединог кривичног закона одређује 'национална селекција', односно, да за Србе и Хрвате вриједи оштрији Кривични закон БиХ, ретроактивно примјењиван и у супротности пресуди из Стразбура, а за Бошњаке блажи Кривични закон СФРЈ, важећи током почињења кривичног дјела.

Ирачанин Абуладхим Мактоуф и држављанин БиХ Горан Дамјановић, изузев чињенице да су обојица осуђени због ратног злочина у БиХ, никада не би били посебно занимљиви јавности. Но, управо ова двојица осуђеника за ратне злочине најчешће су спомињана имена у контексту ретроактивне примјене Кривичног закона БиХ, због које је БиХ изгубила судски процес на Европском суду за људска права у Страсбу у српњу 2013, пише мостарски портал Republikainfo.com

Но и унаточ томе, и данас се на Суду БиХ воде процеси и ретроактивно примјењује Кривични закон БиХ.

Пресуда суда у Стразбуру

Не улазећи у генезу предмета појединачно, портал подсјећа да Мактоуф, који живи у Малезији и Горан Дамјановић, држављанин БиХ који служи затворску казну, поднијели жалбу Европском суду за људска права у Стразбуру, након што је обојицу Суд БиХ осудио за злочине почињене над цивилима тоеком рата 1992-1995. и то према Кривичном закону БиХ из 2003. године, који није постојао за вријеме почињења кривичног дјела за које је осуђен, умјесто према закону који је био на снази приликом почињења недјела за која су осуђени - Кривичном закону Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (КЗ СФРЈ).

Европски суд за људска права пресудио је случају 'Мактоуф и Дамјановић против БиХ' у корист тужиоца, наводећи да Суд БиХ није требао ретроактивно примијенити Кривични закон из 2003. године у два предмета ратних злочина те да је дошло до кршења Члана 7 (кажњавање само по основу закона) Европске конвенције о људским правима, као и да је ретроактивна примјена закона у супротности с Европском конвенцијом о људским правима, због чега су и тужили БиХ.

Пресуда суда у Стразбуру био је снажан ударац за бх. правосуђе, а десетак жалби Уставном суду већ осуђених особа резултирале су уважавањем од Уставног суда БиХ. 

Онај осуђеник који није у законском року поднио жалбу Уставном суду на пресуду Суда БиХ - није се добро провео.

Није новина била да су особе осуђене на дугогодишње казне затвора на Суду БиХ, а према примјени Кривичног закона БиХ, одмах пуштане на слободу након примјене Кривичног закона СФРЈ, а бројни су примјери да је за исто кривично дјело на Суду БиХ досуђивано 30, а жупанијским судовима, 10 година затворске казне. Разлике су више него драстичне.

Два закона за исте ратне злочине

Многи адвокати оптужених за ратне злочине упозоравали су на чињеницу да се не може ретроактивно примјењивати Кривични закон БиХ. Поједностављено, у вријеме почињења ратних злочина вриједио је Кривични закон СФРЈ, који је уједно за осуђеника блажи, с највећом могућом казном од 15 година затвора, гдје је такође постојала и смртна казна која је укинута у БиХ.

По овом закону завршени су бројни предмети за ратне злочине на жупанијским судовима, но на Суду БиХ ретроактивно се примјењивао закон, донесен тек 2003. године, с далеко строжијим казненим мјерама и с најстрожом могућом затворском казном од 45 година.

И данас се у процесима за ратне злочине суди ретроактивно и свјесно занемарује пресуда суда у Стразбуру што, нажалост, даје основа за закључке како примјену појединог кривичног закона одређује 'национална селекција', односно, да за Србе и Хрвате вриједи оштрији закон и у супротности пресуди из Стразбура, а за Бошњаке блажи закон.

Ово потврђују и јавне информације о судским поступцима и на службеној страници Суда БиХ (СУД БиХ)

Одговор на питање постоје ли основе за овакву, незахвалну констатацију, пронаћи ћемо у сљедећем попису предмета, започетих или настављених, од почетка ове године.

Доносимо примјере суђења само од почетка 2015. године.

Суди им се ретроактивно, по далеко оштријем Кривичном закону БиХ, неважећем током почињења кривичних дијела и сви осуђени ће подноснити жалбу Уставном суду, који ће исти, сходно одлуци Еуропског суда за људска права, уважавати:

Веселко Рагуж.
Миодраг Јосиповић,
Жељко Јукић,
Саво Бабић,
Миленко Крсмановић,
Милисав Иконић,
Божидар Перишић,
Винко Зорановић,
Лука Драгичевић,
Бобан Инђић,
Петко Инђић,
Вук Ратковић,
Новак Полуга,
Радојица Ристић,
Драган Лакић,
Оливер Крсмановић,
Момир Николић,
Обрад Полуга,
Горан Поповић,
Горан Мрђа,
Милорад Мрђа,
Ранко Мрђа,
Миле Кокота
Фундуп Радоман...


Суди им се по далеко блажем и важећем закону током почињења кривичних дјела - Кривичном закону СФРЈ:


Мирсад Шијак,
Един Џеко,
Адил Ружнић,
Емир Мустафић,
Радослав Миловановић

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.