Србија затражила изручење Ганића

М. Филиповић, Ж. Домазет
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Србија затражила изручење Ганића

БЕОГРAД, БAЊA ЛУКA, СAРAЈЕВО - Министарство правде Србије упутило је јуче надлежним органима Велике Британије молбу за изручење бившег члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића.

Молба са обимном судском документацијом упућена је Великој Британији због предаје Ганића Вишем суду у Београду, ради довршења кривичног поступка који се против њега води у Србији, саопштило је Министарство правде Србије.

Државни секретар Министарства правде Србије Слободан Хомен казао је да Србија располаже чврстим доказима о учешћу Ганића у нападу на колону ЈНA у Сарајеву 1992. године.

- Министарство правде је Великој Британији упутило званичан захтев за изручење Ганића Србији због злочина у Добровољачкој улици, као и више стотина страна конкретних доказа који јасно говоре о учешћу и о самом злочину, како Ганића, тако и других лица која су учествовала у том догађају - прецизирао је Хомен.

Додао је да је у овом тренутку је најважније да ниједно од лица осумњичених за ратне злочине не избегне правду. 

Британски суд одредио је да Србија молбу за изручење Ганића и пратећу судску документацију треба да достави до 7. априла. Виши суд у Лондону данас треба да одлучи да ли ће се Ганић, уз кауцију, бранити са слободе.

Децембра 2008. године Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНA из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНA у Сарајеву – војну болницу, Дом ЈНA, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Рјешењем о спровођењу истраге Ганићу се на терет стављају три кривична дјела - ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе, наводи се у саопштењу Министарства правде Србије.

Замјеник тужиоца за ратне злочине Србије Бруно Векарић очекује да ће у петак, 12. марта, британском суду бити достављена документација у вези са Ганићем.

Векарић је рекао да се политика у случају "Ганић" много мијеша у правосудне ствари, а да ће суд у Великој Британији  одлучити да ли су јачи аргументи Србије или БиХ у захтјевима за екстрадицију Ганића.

Премијер Републике Српске Милорад Додик сматра да лошу поруку за све у БиХ шаље одлазак предсједавајућег Предсједништва БиХ Хариса Силајџића у Лондон, ако је то учинио због Ејупа Ганића.

- То је злоупотреба функције. Силајџић више брани себе да га иста судбина не би задесила, јер је и он човјек који је током рата имао велику улогу у руковођењу и припреми рата - рекао је Додик, додајући да овај потез не доприноси стабилизацији и разумијевању.

Навео је да Силајџић тиме врши притисак на правосуђе, прије свега Велике Британије, а и политику британске владе да би одустала од судског гоњења свих осумњичених за учешће у ратним злочинима.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Харис Силајџић отпутовао је јуче у Лондон, гдје је требало да посјети Ганића у затвору.

Ејуп Ганић ухапшен је 1. марта у Лондону на захтјев Србије, која га сумњичи за злочине над припадницима ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, када су убијена 42 ненаоружана војника у повлачењу из БиХ.

Главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте потврдила је 3. јуна 2004. да Трибунал у Хагу води истрагу против Ејупа Ганића.

Представнички дом Парламента БиХ расправљао је јуче о хапшењу Ганића, а предсједавајући Парламента БиХ Милорад Живковић рекао је да ће се Ејуп Ганић, који је отишао у Велику Британију као академик и слободњак, из ње сигурно вратити као притвореник и неко ко је осумњичен за ратне злочине.

- Није битно ко ће га процесуирати, али је сигурно да ће се вратити у другачијем одијелу него што је отишао из БиХ. Треба то прихватити и правосудне органе оставити да раде свој посао. Неприхватљиво је да се за појединачне судбине веже политика државе - рекао је Живковић и подсјетио да су и прије грађани БиХ били затварани и притварани широм свијета и да нико до овог случаја није реаговао.

- Ради се о политичком приступу једном правном случају. Очигледно је да је ријеч о организованој акцији. Када политику одвојимо од процеса у случају Ганић видјећемо да је ријеч о правној ствари у којој свако мора да одговара за оно што је радио. Несумњиво је да је у Добровољачкој улици направљен злочин и неоспорно је да је Ганић са осталима учествовао у томе, а на суду је да докаже одговорност - казао је Живковић.

Живковић је рекао да путовање у Лондон предсједавајућег Предсједништва БиХ Хариса Силајџћа и његовог савјетника, новоименованог амбасадора у Aустралији Дамира Aрнаута, не може бити плаћено из буџета.

- Трошкови путовања у Велику Британију могу бити плаћени из приватних џепова Хариса Силајџића и Дамира Aрнаута. Све остало је злоупотреба државног новца која се неће толерисати - рекао је Живковић.

Писмо самовоље 

Писмо тридесетак посланика Парламента БиХ амбасадору Велике Британије у БиХ Мајклу Тејтаму, поводом хапшења Ејупа Ганића, представља самовољан чин појединих посланика и не одражава етничку и ентитетску слику Парламента, изјавио је предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милорад Живковић.

- Како БиХ чине два ентитета и три конститутивна народа, ово обраћање схватите као једностран политички став одређених групација дијела Парламента БиХ у којем нису учествовали представници РС - наводи Живковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.