Србија веома оштра, БиХ благонаклона према џихадистима

Сарајево - БиХ предњачи у региону по броју бораца који су отишли на страна ратишта, а томе је допринијела и изузетно блага казнена политика правосудних институција према онима за које је доказано да су били у џихаду и да су врбовали друге да крену њиховим стопама.

У Сирији и Ираку се формацијама терористичке организације Исламска држава придружило више стотина бораца из БиХ. Иако је за то законски предвиђена казна до десет година затвора, џихадисти су послије повратка у БиХ пролазили са мизерним казнама, чији је просјек једва двије године затвора.

Посљедњи доступни подаци Тужилаштва БиХ показују да су због одлазака на страна ратишта и придруживања Исламској држави у Суду БиХ осуђене 23 особе на укупно 50 година затвора, што значи да је просјечна казна око двије године. У Суду БиХ кажу да су изрекли пет правоснажних пресуда због противзаконитог формирања и придруживања страним паравојним или параполицијским формацијама.

- Највећа изречена казна је три године и шест мјесеци, а најмања годину - казали су у тој правосудној институцији.

Чак је и вођа вехабијске заједнице у БиХ Хусеин Била Боснић осуђен на само седам година затвора иако је био главни човјек за врбовање џихадиста, подстицање на тероризам и организовање терористичких група.

Специјални суд у Београду осудио је недавно седморицу оптужених за кривична дјела тероризам, сарадња с Исламском државом, регрутација српских држављана и ратовање у Сирији на 67 година затвора. Највећа казна износила је 11 година, а најнижа седам и по година затвора.

"Глас Српске" је писао да Суд БиХ посеже за праксом да осуђенима и послије доношења правоснажне пресуде не одређује аутоматски притвор до упућивања на издржавање казне, због чега они имају прилику за бијег, па чак и за нови одлазак на страна ратишта. Примјер за то је случај терористе Енеса Мешића, који је, и поред правоснажне пресуде којом је осуђен на три године затвора, више од два мјесеца био на слободи. Иза решетака је доспио тек када је покушао да оде у Сирију и придружи се поново Исламској држави, због чега је и осуђен.

Стручњак за безбједност Драгомир Јовичић сматра да је казнена политика у БиХ преблага у свим областима, а да је то посебно ризично када су у питању кривична дјела која се односе на тероризам и одлазак на страна ратишта.

- Суштина казни је слање поруке потенцијалним новим извршиоцима да се не исплати бавити криминалом. Када су у питању кривична дјела тероризам или одласци на страна ратишта, морају се изрицати максималне казне прописане законом да би била послата озбиљна порука. У БиХ је то врло тешко, цијели систем је накарадно постављен, а казнена политика не шаље поруку да је држава озбиљна у борби против било које врсте криминала - рекао је Јовичић.

Он истиче да је очигледна разлика у казненој политици у БиХ и другим земљама.

- Строже казне су свуда у окружењу. Код нас је то још ниско и доста благо и док год се не промијени тај однос неће бити ни озбиљније и успјешне борбе против било које врсте криминала, а посебно када је овај најтежи облик у питању - сматра Јовичић.

Овим односом према онима који одлуче да одлазе на страна ратишта, каже Јовичић, отвара се нови извор нестабилности.

-  Велики проблем је различито посматрање проблема у вези с тим да ли се на њега гледа из РС или ФБиХ. На страна ратишта углавном иду лица из ФБиХ уз подршку и једног дијела политике, а ови безбједносни изазови угрожавају све нас - закључио је Јовичић.

Министарство безбједности БиХ још није представило извјештај о стању безбједности у 2017. години у којем треба да буду и подаци о броју држављана БиХ који су отишли на страно ратиште и генерално о опасностима које вребају од повратника. Према ранијим извјештајима, на страна ратишта отишло је око 300 људи иако је, према незваничним информацијама, стваран број много већи.

Казне прописане Кривичним законом БиХ

- најмање пет година затвора за организовање руковођење, обучавање, опремање или мобилизацију појединаца или група с циљем придруживања страној војној, паравојној или параполицијској формацији

- најмање три године затвора за оне који се на било који начин придруже страној војној, паравојној или параполицијској формацији

- од једне до десет година затвора за све оне који набављају или оспособљавају средства, уклањају препреке, стварају план или се договарају с другима или врбују другога или предузимају било коју другу радњу којом се стварају услови за директно почињење овог кривичног дјела

- од три мјесеца до три године затвора за оне који јавно, путем средстава информисања, дистрибуирањем или на било који други начин упуте поруку јавности, која има циљ подстицање другог на извршење овог кривичног дјела

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.