Србија оптужила Векића, Шекса, Главаша и Мерчепа за геноцид

ЗAГРЕБ - Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду подигло је оптужнице против ратног министра унутрашњих послова Хрватске Ивана Векића и руководилаца кризних штабова у Славонији Владимира Шекса, у Осијеку Бранимира Главаша и у Вуковару Томислава Мерчепа због геноцида и ратног злочина над Србима.

Оптужени

Ратни министар унутрашњих послова Иван Векић, који се терети за геноцид и ратни злочин над 19 припадника српске националности с подручја Вуковара, преузео је оптужницу на Жупанијском суду у Осијеку.

Векић је новинарима рекао да се у оптужници помиње као другооптужени у случају убиства Срба на подручју Вуковара и да је на оптужници укупно четрдесетак имена. Додао је да се за иста кривична дјела, уз остале, терете Шекс, Главаш, Мерчеп и "вуковарски браниоци".

- Терете нас да смо као челници ХДЗ-а подстицали људе на геноцид и ратни злочин према Србима с циљем да их све истјерамо из Хрватске. Конкретно се наводе имена 13 убијених српских цивила те шест неидентификованих особа - додао је Векић и рекао да се потписао ћирилицом када је узео оптужницу.

Казао је да та оптужница има везе с његовим саслушањем у осјечком Жупанијском тужилаштву прије неколико мјесеци.

- Ово је срамоћење хрватског народа. Нећемо дати да нас хапсе ни за какав геноцид у Вуковару - рекао је Векић.

У Вуковару су у јулу 1991. године, далеко прије било каквих борби, припадници хрватских оружаних снага одвели из кућа више од 20 српских цивила, од којих неки до данас нису нађени, док су остали нађени мртви. Страдања Срба настављена су и касније, за вријеме борби за град.

Хрватске власти нису покренуле никакву истрагу у вези са тим злочинима.
Мерчеп је оптужен за злочине у Загребу, Кутини и Пакрачкој Пољани, односно за затварање већег броја српских цивила и убиство више од 40 њих, али не и за злочине у Вуковару. Он у затворској болници чека почетак суђења.

Главаш у БиХ, гдје је побјегао прије изрицања пресуде, служи казну због убистава десеторо српских цивила по Осијеку 1991. године, а против Векића и Шекса још није било поступака у Хрватској. 
Министар правосуђа Хрватске Дражен Бошњаковић потврдио је да су у Хрватску стигле оптужнице.

- Та оптужница је стигла из Србије и наша је обавеза да им је уручимо. Aли то не значи да ћемо им судити, јер Србија то за сада још није затражила. Видјећемо што ће Србија тражити - изјавио је Бошњаковић и објаснио да из Србије није стигла сва пратећа документација уз оптужницу.

Предсједник Aсоцијације избјеглих и других удружења Срба из Хрватске у Београду Милојко Будимир казао је "Гласу Српске" да су све ове особе давно требало да буду процесуиране.

- Због таквих, око 500.000 људи морало је да напусти свој завичај, јер је њихова идеологија у овом рату довела до прогона цјелокупног српског становништва. Свако мора да одговара за оно што је урадио. Коначно је покренуто ово питање са мртве тачке и то нама избјеглим и прогнаним враћа наду да још све није изгубљено - рекао је Будимир.

Предсједник Удружења Срба избјеглих из Крајине и Хрватске у Бањалуци Петар Џодан сматра да је превише времена протекло и да је много раније требало да буде повучен овај потез.

- Са друге стране, до правде се тешко долази, али је ипак достижна - закључио је Џодан.

Злочини

"Глас Српске" раније је објавио информацију из које се види да су државни врх и надлежне службе у Хрватској одмах биле обавијештене о злочинима над Србима у Сијековцу код Брода, али никада за то никога нису процесуирале.

У тој "Информацији о ситуацији на подручју босанске Посавине" хрватског Министарства унутрашњих послова, коју је објавио "Глас", пише да "Служба располаже провјереним оперативним сазнањима да је ноћас (26/27.3.1992. године), у мјесту Сијековац код Босанског Брода "Пркачинова група" лишила живота десетак особа српске националности које су хтјеле предати оружје Кризном штабу Скупштине општине Босански Брод".

Информација је достављена на неколико адреса укључујући и тадашњег предсједника Хрватске Фрању Туђмана и министра полиције Ивана Векића.

Страдање Срба у Сијековцу је први ратни злочин у БиХ, а починиле су га Хрватске оружане снаге потпомогнуте бошњачко-хрватским паравојним формацијама 26. марта 1992. године. Тада је у Сијековцу убијено око 50 српских цивила.

Томислав Мерчеп, разочаран што није адекватно награђен за своје ратне заслуге, у интервјуу за "Ферал трибјун" 8. октобра 1997. године под насловом "Како смо садили тулипане у Пакрачкој Пољани" говорио је о злочинима над Србима.

- Иван Векић је тада био министар унутрашњих послова Хрватске и он је све знао. Није лично учествовао у сађењу цвијећа, али читао је све што смо му писали у извјештајима, премда је већина информација саопштавана усмено. Он је знао за сваку садницу, јер је био министар и био је за нас харизматична особа. Неколико пута нам је рекао: Ноћас очистите сва та говна! - испричао је Мерчеп.

"Ферал трибјун" је 20. новембра 1997. године објавио попис убијених и несталих Срба у Госпићу још у јануару 1992. године.

Тај попис је предочио Доброслав Парага у намјери да оповргне оптужбе из самих врхова власти како су убиства у Госпићу починили припадници ХОС-а.

За 63 убијена и нестала Србина уручио је списак с именима и презименима истражним органима.

"Њујорк тајмс" објавио је 15. фебруара 1997. године свједочења тројице Хрвата о злочинима над Србима у Госпићу 1991. године.

Милан Левар, Зденко Банда и Зденко Ропац, су, према "Тајмсу", у децембру 1996. путовали у Хаг, гдје су изнијели стравичне податке о масовном убијању Срба код Госпића, за која они директно оптужују високе функционере режима у Загребу.

Та тројица Хрвата (бивших хрватских војника) самоиницијативно су затражила да свједоче и Суду дају документацију (чак и видео-касете), која потврђује да су хрватске регуларне снаге, хрватска полиција и хрватске паравојне јединице убиле велики број Срба код Госпића 1991. године.

Милан Левар, који је био кључни свједок убиства 50 људи, убијен је у експлозији подметнуте бомбе прије 11 година у Госпићу, а ово убиство никада није разјашњено.

На јучерашњи дан прије 20 година група припадника хрватског Збора народне гарде извршила је на мосту на ријеци Корани у Карловцу масакр над 13 резервиста ЈНA, а у групи од 17 заробљених спасила су се четворица, која годинама из почетка свједоче о том злочину пред хрватским судовима, без резултата.

Шекс и Главаш

Високи функционер ХДЗ-а Владимир Шекс поручио је да не намјерава преузети оптужницу за ратне злочине над Србима.

Бранимир Главаш је рекао да је "изузетно почашћен овом оптужницом" и позвао Шекса да "оде у Београд и тамо докаже своју невиност".

- С обзиром на то да је надалеко познат као храбар и високоморалан човјек сигуран сам да ће он то учинити већ до краја ове седмице - поручио је Главаш Шексу.

Логораши

БAЊAЛУКA - Представници Савеза логораша Републике Српске предаће данас у Загребу државном тужиоцу Хрватске Младену Бајићу документацију о злочинима Хрватске војске над српским војницима и цивилима током агресије на западнокрајишке општине, рекао је предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић.

- Хрватска, која је на прагу чланства у ЕУ, не би никако смјела да прећути и не процесуира ратне злочине које су припадници хрватске војске и ХВО-а починили над Србима током протеклог рата у БиХ и Крајини - закључио је Дукић.

Делегацију Савеза логораша РС, коју предводи Дукић, у 14 часова у просторијама државног тужилаштва Хрватске примиће државни тужилац Младен Бајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.