Србија најјача, БиХ друга по количини тешког наоружања

Бањалука - Најјача војна сила региона је Србија чија војска располаже са највише оружја, а занимљиво је да БиХ има више наоружања од Хрватске иако је квалитет на хрватској страни, што се посебно односи на ваздухопловство.

БиХ има више тешког оружја од Хрватске иако је споразумом о регионалној контроли наоружања одређено да двије земље имају исте горње лимите. Споразум који је потписан у јуну 1996. године не обавезује БиХ, Хрватску, Србију и Црну Гору да морају достићи утврђене лимите и њиме је утврђена само горња граница у пет категорија конвенционалног наоружања коју не смију прећи. Она се односи на тенкове, артиљерију калибра већег од 75 милиметара, оклопна борбена возила, борбене авионе и јуришне хеликоптере.

У прегледу наоружања за 2016. годину, који је креирало Министарство одбране БиХ, наведено је да БиХ располаже са 352 тенка, што је 86,10 одсто од дозвољеног лимита од 410, док их Хрватска има 240 или 58,54 одсто од одобрене квоте. Србија располаже са 581 тенком, а лимит јој је 948, док Црна Гора, којој је ових дана отворен пут за улазак у НАТО, има само један тенк иако може да посједује максимално 77.

БиХ има 294 оклопна борбена возила од омогућених 340, док Хрватска посједује 240. Србија их има 570 од одобрених 786, а Црна Гора 11 од максималних 64.

БиХ је готово достигла лимит када је ријеч о артиљерији, јер има 1.479 комада од могућих 1.500, док Хрватска посједује 1.391 комад или 92,73 одсто одобрених. Србија је у посједу 2.443 комада од максималних 3.375, док Црна Гора има 139 комада, а одобрено јој је 375.

Кад је ријеч о борбеној авијацији, БиХ је готово изједначена са Хрватском, јер има 22 борбена авиона од могућих 62, а у Хрватској их је 23. Србија има 79 авиона од 143 одобрена, а Црна Гора четири авиона од могућих 12. БиХ је у односу на лимит најслабија када је ријеч о јуришним хеликоптерима, јер од одобрених 21 посједује свега седам, а у Хрватској их је девет. Србија има 30 хеликоптера те врсте од лимитираних 46, а занимљиво је да је Црна Гора ту процентуално најјача, јер има шест од максимално могућих седам хеликоптера.

У Министарству одбране БиХ кажу да све државе које су потписале споразум о регионалној контроли наоружања имају мање оружја од прописаног лимита и да није било кршења споразума.

- Спровођење споразума одвија се кроз узајамне инспекцијске посјете као једини начин потврђивања података наведених у годишњим информацијама о наоружању ограниченог споразумом које државе размјењују на крају сваке године - рекли су у Министарству одбране.

Стручњак за безбједност и пензионисани генерал Војске РС и Војске СР Југославије Драгомир Кесеровић каже да је БиХ презасићена наоружањем које је остало од посљедњег рата и да га је било много више него што је утврђено споразумом.

- У почетку због дотрајалости и застарјелости није било проблема да се то сведе у задате оквире, али је проблем био шта са средствима која су нова и исправна. Одлучено је да се нешто прода, а нешто уништи, а затим су ту настале разне игре и проблеми - истакао је Кесеровић и додао да постоје информације да је одлучено да буде успорен темпо смањења обима наоружања у БиХ, што није искључено због тренутног изузетно турбулентног времена.

Војници

Министарство одбране БиХ је у прегледу навело и број возила сличних оклопним борбеним возилима.

Та категорија није ограничена споразумом о регионалној контроли наоружања, али су стране обавезне да је пријаве. БиХ има 98 таквих возила, Хрватска 67, Србија 352, а Црна Гора 13. Наведени су и подаци о броју припадника оружаних снага којих је у БиХ 9.581, Хрватској 16.032, Србији 23.817, а Црној Гори 1.950.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.