Фото: Срби више никада неће бити гажени
Доња Градина - Свега и свачега сам се нагледао - страхоте, патње, глади, гледао сам како дјеца умиру, мајке које су дојиле дјецу и нису имале шта да једу, па су са њима и дјеца гладовала, требало би времена да све испричам...
Тихим гласом пригушеним језивим сјећањем говорио је деведесетогодишњи Спасоје Алексић са Козаре присјећајући се година ужаса у једном од јасеновачких логора. Ни 72 године послије не може да пронађе ријечи којима би описао сјећање на дане који су свањивали и ноћи које су се смркавале уз смрт, крв и патњу.
- Убијали су тек рођену дјецу, нису штедјели ни оне који су тек знали да кажу "мама, тата, деда, баба"... Нису убијали, већ су клали. Ја сам три брата изгубио - прича Спасоје.
Ни данас не зна колико дуго је био у логору из којег је једнако желио да крене двјема стазама - слободе или смрти.
- Падао сам у кому. Сањао сам да једем и да пијем воду. Колико сам желио да живим, толико сам желио да умрем - каже Спасоја који сваке године долази у Доњу Градину код Козарске Дубице на обиљежавање годишњице једног од најгнуснијих злочина које цивилизација памти.
На мјесту голготе и ужаса у присуству највиших званичника РС и Србије положени су вијенци и служен парастос за стотине хиљада убијених Срба, Јевреја и Рома. Вијенце су положили предсједник РС Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић, предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић, делегације влада РС и Србије, породице убијених и представници ромског и јеврејског народа. Комеморацији у Доњој Градини присуствовао је и премијер Србије Александар Вучић. Званичници РС, Србије и Израела поручили су да садашње генерације не смију заборавити злочине почињене у јасеновачким логорима, међу којима је био и логор за дјецу. Јединствена порука била је да историја не смије бити заборављена, али и да Срби никада неће дозволити да поново буду гажени.
Додик се заложио да Јасеновац буде обиљежен као мјесто геноцида.
- Да смо 1941. имали РС, не би доживјели Јасеновац. Зато је Српска и створена. Јасеновац треба обиљежити као мјесто геноцида, јер ту нису страдале жртве рата, него 500.000 Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Ово је мјесто у коме су многи ове упокојене гробнице очекивали као спасење. Живјети у логору у Јасеновцу на хрватској страни било је горе него смрт. Зато су многи страдање и смрт схватали као своје спасење. РС је синоним за српску слободу. Постоје они који не желе да је виде и они су близу оне стране која нас је овдје убијала и која није дозволила ни да дјеца остану жива - казао је Додик.
Истакао је да Срби не желе никоме лоше, али да не могу бити сигурни да ће их БиХ заштитити.
- Штит Срба су РС и Србија. Наша оријентација је да више никоме не дозволимо да нас побије и да бранимо своје. Без обзира на то колико неко био силан или моћан, воља народа увијек и у свему побјеђује - рекао је Додик.
Вучић је истакао да српски народ никоме неће дати ни да покуша, а камоли да поново гази по српским животима и да му затире сјеме као што су то некада чинили.
- Доња Градина је свето и за Србе најтужније и најважније место, на којем се тишина чује јер је прогутала вриску и бол невиних људи убијаних у усташкој држави само зато што су другачијег, обично српског рода, јеврејског или ромског порекла. У логору Јасеновац и његовом највећем стратишту усташе су убијале Србе маљевима, србосецима, коцима, бајонетима, секирама, ногама, мецима, са заносом, весели, употребљавајући сву машту - казао је Вучић.
Упозорио је да смо свједоци покушаја повампирења усташке идеологије која се огледа и у ревизији чињеница које је историјска наука већ прихватила, те указао на настојања да се рехабилитацијом надбискупа из времена Независне државе Хрватске Алојзија Степинца скине одговорност за антихришћанске злочине које су починили припадници хијерархије Римокатоличке цркве над вјерницима и свештенством Српске православне цркве.
- Чини се да није далеко дан када ће уследити захтев за другачију слику и о поглавнику Анти Павелићу и преношење његових остатака негде, свакако не далеко одавде - нагласио је Вучић и захвалио Додику што Србија и РС сваке године заједно обиљежавају важне и тешке датуме из српске историје.
Патријарх српски Иринеј је након парастоса изјавио да је Доња Градина свето мученичко мјесто гдје је земља натопљена крвљу и људским костима.
- Бројеви страдалишта су веома велики и када бисмо их пребројавали и помињали, био би то дуг списак имена. Усташка држава у Другом светском рату једина је имала логор за децу - рекао је патријарх Иринеј.
Градоначелник израелског града Модина Хаим Бивас истакао је да су постојање Израела и Доња Градина са Спомен-подручјем логора смрти Јасеновац гаранција да ће сјећање на страдале бити заувијек сачувано.
- Попут државе Израела, присуство РС као стабилне и демократске земље гаранција је да се таква злодјела овдје више неће поновити. Шест милиона Јевреја и стотине хиљада Срба, мушкараца и жена, младих и старих, убијано је, мучено и живо спаљивано без рационалног објашњења. То је геноцид чији обим и интензитет није био познат до тада у свијету - нагласио је Бивас.
Министар просвјете и културе РС Дане Малешевић отворио је у Спомен-подручју Доња Градина изложбу радова ученика основних и средњих школа о теми "Страдање и сјећање на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац".
У Спомен-подручју Јасеновац у Хрватској јуче је под покровитељством Хрватског сабора одржана комеморација поводом 72 године од пробоја логораша из овог концентрационог логора.
Комеморацију су у суботу организовали Српско народно вијеће и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, а данас ће то учинити јеврејска удружења. Ове организације су другу годину заредом одбиле да учествују на државној комеморацији у Хрватској јер није уклоњена плоча са усташким натписом "За дом спремни", коју су прошле године недалеко од Јасеновца поставили ветерани Хрватских одбрамбених снага. Комеморацију у суботу обиљежио је инцидент када је за вријеме њеног трајања неколико бивших припадника ХОС-а стајало поред спорне плоче и узвикивало "За дом спремни". Група антифашиста истакла је јуче транспарент "Уклоните усташки поздрав".
Пробој из логора Јасеновац извршило је 22. априла 1945. године 600 од преосталих 1.073 логораша када су схватили да их чека сигурна смрт, а преживјело га је само њих 117.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.