Срби у институцијама ФБиХ постали статистичка грешка

Срби у Федерацији БиХ и након 25 година од рата чекају права која су им загарантована Уставом тог ентитета, попут запошљавања у тамошњим институцијама.

На вапаје српских удружења и организација оглушили у кантоналним и федералним властима, али и у судовима гдје се нико не обазире на силне жалбе. Док чекају на одговоре правосуђа, Срби у Федерацији постају маргиналне бројке. Одговора из већине кантона нема ни на питања АТВ-а. 

Из два, од десест, су их послали, а они су поражавајући. Податке је зато објавио Омбудсман за људска права БиХ. У Западнохерцеговачком кантону, у органима и институцијама не ради ниједан Србин. У Посавском кантону ради само један, док је у Сарајеву, умјесто 215, запослено петнаест Срба. У Тузланском десет, у Унско-санском кантону пет Срба. Све би било другачије да се поштује Устав Федерације БиХ. 

"Нисмо добили одговоре на наше захтјеве које смо слали органима у везу имплементације уставних и законских обавеза и пропорционалној заступљености народа према подацима из 1999. године. Политичке партије чији лидери не пропусте ниједан наступ како би исказали жељу да БиХ буде по мјери свих народа, те политичке партије запошљавају само Бошњаке, и сви сада могу да виде да је декларативна бошњачка политика у дјеловању чисто бошњачка. За ту политику нема мјеста ни за Србе ни за Хрвате", кажу из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

У Федерацији је, закључно са септембром прошле године, од 3.806 радника, запослено 97 Срба, а само шест је руководећим позицијама. Нешто бољи статистички подаци су у Ливањском кантону, али само зато шту су тамо остале три општине са српском већином. Локалне власти у Гламочу, Дрвару и Грахову запошљавају највише Срба, али проблема има на кантоналном нивоу. У Посавском кантону мјесецима траје борба како би се запослио само један Србин. 

"Сваки дан нам се обећава, међутим то никада није реализовано. Тако да, нажалост и након двадесет и пет година од рата Срби не могу да остваре своја основна људска права а не само Уставом загарантована права. Право на посао, право на језик, право на писмо су основна људска права. Нажалост то ми данас немамо у Федерацији Босне и Херцеговине. И нажалост многа мјеста у Федерацији, српска су изумрла, а нису успјела да остваре своја људска права", каже Горан Броћета, 

Срби у другом енитету имају подршку Републике Српске, каже српски члан Предсјендиштва БиХ. Милорад Додик поручује да би српски народ у Федерацији постао маргиналализован до билошког нестанка да није Републике Српске. 

"Покушавамо да окупимо и консолидујемо српску зајеницу, да дамо подршку народу. То се најбоље види у ове четири општине. Наставићемо да дајемо подршку, анимирамо и Србију да то чини, као што је то у Мостару, Дрвару у другим мјестима гдје живе наши људи. Прво их морамо охрабрити да се јасно декларишу, односно јасно истичу своје поријекло без икаквих застоја. У Федерацији је атмосфера за Србе веома лоша. Срби гдје год живе у Федерацији имају подршку и мене као српског члана Предсједништва и институција Републике Српске. И они су ти који најбоље свједоче колико је важно имати Републику Српску и они су ти који не крију да нама то кажу", каже Додик.

Власти Српске скрећу пажњу и на проблеме са српским представницима само на папиру. Тако се прошле године водила полемика о министру у Влади кантона Сарајево, који је мијењао националност из хрватске у српску како би постао министар. У ФБиХ, прије рата живјело је више од 31 одсто Срба, а према посљедњем попису становништва из 2013. било их је свега 2,5 одсто. Само у четири сарајевске општине прије рата живјело је више од 92 хиљаде Срба, док је према посљедњем попису тај број био нешто већи од 10 хиљада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.