Срби нису били на привременом раду у Хрватској

Евентуалним изласком из Владе не бисмо помогли ни Србима с Косова, ни Србији, а сигурно би се то негативно одразило и на положај Срба у Хрватској. Наш излазак значио би, заправо, да ми на погрешан потез Владе додајемо свој погрешан потез чиме бисмо само даље погоршали ствар - нагласио је у разговору за "Глас Српске" потпредсједник Владе Републике Хрватске др Слободан Узелац.

Превагнуо је, каже, разуман став Самосталне демократске српске странке утемељен на одговорности коју имају прије свега према Србима у Хрватској.

- Успут, морам истаћи и коректно понашање наших коалиционих партнера који су показали разумијевање за тежину и деликатност наше позиције - каже Узелац.

 Да ли се нешто промијенило у свијести Срба у Хрватској? Да ли је Хрватска постала дио њиховог идентитета и да ли се они могу идентификовати с њом?

- Та ствар са идентитетом није тако једноставна како се чини на први поглед. Ни свијест ни идентитет нису задане, непомичне категорије и врло је опасно тврдити да цијелу једну етничку заједницу карактерише иста свијест и исти идентитет. A Србе из Хрватске који су из ње избјегли штошта веже за Хрватску и поготово за њене дијелове који су људима представљали ужи завичај. Нису ови људи у Хрватској били на случајном привременом раду него им је најчешће све, баш све, тамо остало. Њихово дистанцирање од Хрватске је наступило у вртлогу познатих а неким нашим људима и до данашњег дана непознатих политичких разлога. Они су их одвајали не од Хрватске у цјелини, него од политике која је била усмјерена према Хрватској или и политике која је емитована у Хрватској. То је могло донекле измијенити и хијерархију компоненти њиховог укупног људског идентитета али не вјерујем да је то уништило њихове позитивне осјећаје и нарочито трајније вриједности које су стекли живећи у Хрватској.

 Срби се у Хрватску не враћају и због листе осумњичених за ратне злочине. На њима се налази и велик број лица која немају никакве везе са ратом. Како ријешити тај проблем?

- Та ваша оцјена је у основи тачна и због тога се значајан дио нашег коалиционог споразума односи на овај проблем. Предвиђена је даљња ревизија пописа осумњичених. Да подсјетим, у протекле је четири године попис осумњичених смањен са готово четири хиљаде на отприлике хиљаду. Тражимо бољу заштиту свједока и бољу сарадњу са земљама у регији, припремање ратификације конвенције о признавању страних судских пресуда те досљедно провођење Бријонске конференције државних адвоката.

И у стручној јавности и у политичком врху Хрватске постоји свијест да се ради о превеликом броју осумњичених или осуђених. Досад се показало да су оптужнице рађене нестручно, шематски и политички тенденциозно, тако да би горе поменуте мјере требале довести до даљњег њиховог смањења, омогућавања да се смањи страх повратника - невиних људи и, истовремено, да могућност правосуђу да се посвети квалитетном прогону истинских злочинаца.

 Питање стамбеног збрињавања бивших носилаца станарског права је озбиљан проблем који кочи повратак у урбане средине. Има ли помака на рјешавању овог проблема?

- За разлику од обнове кућа, гдје су, у протекле су четири године, за бивше Санадерове администрације, остварени значајни помаци (око 20.000 обнова, далеко највећи број корисника су Срби) овдје смо мање задовољни резултатима. И даље је највећи проблем што се још увијек не може постићи договор око неке врсте правичне накнаде за бивше носиоце станарског права који се не желе или не могу вратити у Хрватску. То остаје да се ријеши у сљедећем периоду, договором Хрватске, земаља избјеглиштва (БиХ и Србије) те међународне заједнице. Надаље, забрињава то што се касни у реализацији договорених годишњих квота збрињавања то што је међу корисницима мали број повратника из избјеглиштва. Управо зато ових дана довршавамо Aкциони план који треба убрзати овај процес и, начинити га транспарентнијим и праведнијим.

 Како се реализује Aкциони план да се у национално мјешовитим срединама успостави мјешовити састав полиције?

- Тај план је тек у процесу доношења. Засад постоје значајни раскораци између прокламиране политичке воље, између законских рјешења и стања на терену. Осим стања у источној Славонији које је задовољавајуће (захваљујући процесу мирне реинтеграције) имамо низ повратничких средина - Кордун, Банија, Лика, сјеверна Далмација гдје је још увијек врло мали постотак Срба у полицији и то јест озбиљан проблем. Сада имамо полицију која нема људе из локалног становништва у својим редовима, средине у којима сваки инцидент има и национални набој. То није добро и то настојимо промијенити. И промијенићемо.

 Постоје многе спекулације око броја повратника. Колико се Срба стварно вратило у Хрватску?

- Око 130.000 избјеглих Срба су регистровани као повратници, но тек је половина њих доиста и остала живјети у Хрватској. Многи су, нажалост, дошли тек продати имовину, подићи документе…, из разних разлога (несналажење након дугогодишњег избјеглиштва, несигурност, дискриминација и сл.) враћају се у земље избјеглиштва или у треће земље. Додатно забрињава и то што је "лоша" , ако је дозвољено користити овако тешку ријеч, структура повратника. Мало је повратника у веће центре, мало је млађих и образованих људи.

 Српске богомоље и гробља у Хрватској, а посебно у далматинском залеђу, и даље се скрнаве и уништавају? Да ли су то изоловани случајеви? Како, по вама, већина Хрвата данас доживљава Србе?

- Највише етнички мотивисаних инцидената (напада на повратнике), највише проблема са повратком, са обновом и реинтеграцијом има у Задарској жупанији, гдје је насљеђе рата изузетно велико, и чини се, не сасвим превазиђено. Тамо је и највећи раскорак између националне политике која осуђује овакве изгреде и њене имплементације на локалном нивоу. Ту недостаје и енергичне осуде ове појаве од стране локалних политичара (свих странака), саосјећајности, ширих превентивних, јавних акција. Изостаје и одговарајући рад полиције и судова. Но мора се додати да је број етнички мотивисаних инцидената ипак у паду (већ трећу годину заредом), да су најважнији хрватски медији више сензибилисани за овај проблем, нарочито на нападе на вјерске објекте (углавном каменовање и графити) и да се то редовно осуђује, те да има и напада који су заправо чисте крађе.

Осим наведеног у посљедње смо вријеме били свједоци и напада млађих насилника на старије људе. Уочили смо да насилници нису аутохтони становници тога краја него усељеници. То нам је и разумљиво јер је тешко вјеровати да је код тамошњег аутохтоног домаћег становништва, независно од тога којој националној или вјерској заједници припадало, тако брзо нестао иначе дубоко укоријењени култ изузетног поштовања старије особе. Тамо ваљда вијековима влада неписано правило да се старијег непознатог мушкарца назива стрицем или дједом (дидом), старију непознату жену стрином или баком и сл. A то је, признаћете, далеко од насилничког односа према њима. Слично је и с односом према гробљима и богомољама.

 Да ли Срби у Хрватској у пуној мјери остварују основна људска и мањинска права загарантована Женевском конвенцијом? Какво је стање у образовању, са употребом писма, језика...?

- Како у којем дијелу Хрватске. Најбоља је ситуација у источној Славонији, Барањи и западном Срему. У другим дијеловима мање се користе иначе добра законска рјешења. Одговорност за то је двојака: нити се локалне власти посебно труде да изиђу у сусрет захтјевима родитеља и ученика, а ни сви Срби не користе све могућности које им закони стављају на располагање. У том смисли пред нам је доста посла.

 Да ли је, када су Срби у питању, прошло вријеме говора мржње и дошло вријеме толеранције и политичке коректности?

- Говор мржње путем јавности промијенио се…, мутирао у односу на ране 90-те. Тада је он био свеприсутан, у баш свим медијима, чест, бруталан и вулгаран. Медији су били сукреатори рата, позивали су на рат и доиста су били наставак рата другим средствима. Данас је тај говор мржње у главним медијима увелико пригушен, а ако га има онда је без оне раније оштрине и учесталости, а готово да га и нема у релевантној националној политици. Постао је, с једне стране, софистициран, на "другу лопту". С друге стране, повукао се у неке резервате попут минорних новина или на минорне електронске облике. A што се политичке коректности тиче ту је иначе наивно имати превелика очекивања. Живимо у реалном свијету у којему не мањка суровости и некоректности. Реално је залагати се за уређену правну државу и људска права у њој. То неће бити мало, нарочито у ситуацији кад излазимо из стања којег смо ето годинама били живи свједоци.

  На која питања ћете посебно фокусирати свој рад и зашто ћете се лично залагати у свом мандату?

- Мој је дјелокруг рада уоквирен са три елемента: регионални развој Хрватске, обнова девастираних дијелова (физичка и социјална обнова) и повратак људи. Ја то разумијем дословно и у ширем, то јест пуном смислу тих ријечи.

 Како гледате на стање у Србији и њену будућност на Балкану и у Европи?

- Не знам треба ли икога увјеравати што ми изван Србије желимо матичној земљи нашега народа. A стање у Србији и на Балкану данас нажалост није добро. Процјењујем да ће се то стање побољшавати како и колико буде расло сазнање да Европска унија није само, нити најприје, питање географије већ, прије свега, питање спознаје да Европа у политичком смислу значи имати вољу и знање да се унапређује квалитет људског живота у пуном смислу те ријечи и у том смјеру мијења и самога себе и властито друштво. Колико јесте и колико буде до мене трудим се и трудићу се допринијети томе.

 

Оживљавање опустошених села

Ових дана отпочели су радови на реелектрификацији појединих подручја и отварања производних погона на подручјима повратка. Лично сам се заложио за деблокаду процеса реелектрификације неких села у Далмацији и Лици за које смо процијенили да ће се у њих моћи вратити значајан број избјеглица.

Махом се ради о богатим селима која су сасвим опустошена. Реелектрификација је тек први корак у њиховом оживљавању. Слиједе пројекти изградње остале комуналне и социјалне инфраструктуре, уређење земљишних књига, отварање радних мјеста и сл.

Станови за повратнике

 

Почела је и додјела станова повратницима. На подручју изван ратних дјеловања до сада је осигурано 408 стамбених јединица од чега је за 371 јединицу издато рјешење о додјели. Станови се налазе у 27 градова или општина. На подручјима која су била обухваћена ратом, а ту говоримо о бившим носиоцима станарског права, стан је добило 777 породица. Ови се станови налазе у 36 градова или општина.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.