Срби бољег пријатеља у ЕУ од Орбана немају

БУДИМПЕШТА - Овогодишњи парламентарни избори у Мађарској доносе неизвјесност какву земља није имала готово двије деценије. Пред гласачима није само избор између владајућег Фидеса и опозиционе партије ТИСА, односно између суверенисте Виктора Орбана и бриселског миљеника Петера Мађара, већ и одлука о томе у ком ће правцу кренути земља - да ли ће задржати садашњи степен самосталности или постати послушни и вазални члан европских структура.

У Бриселу се избори виде као прилика за нормализацију односа са Будимпештом, посебно у погледу санкција и односа са Русијом, док Вашингтон отворено прати кампању и пружа подршку Виктору Орбану, истичући га као примјер свјетском политичком окружењу. Недавна посјета државног секретара САД Марка Рубиjа, којом је склопљен споразум о нуклеарној сарадњи, показује да се Вашингтон, и кроз ову дипломатску мрежу, опредјељује за кандидата по својој наклоности.

Према ријечима политичког аналитичара и стручњака за геополитичке односе из Новог Сада Владимира Пребирачевића, Мађарска се данас налази на раскрсници између суверенизма и тоталног европског либералног приступа будућности земље. Евентуалном побједом Виктора Орбана, како сматра, наставила би се политика коју је спроводио и до сада, али која не одговара Европској унији. Што се тиче Србије и Републике Српске, наводи да свака промјена у мађарској политици која би довела до новог правца у односу према региону била би неповољна.

Владимир Пребирачевић

– Европа свим снагама покушава да омете Орбана. Брисел је већ дуго укључен у различите облике прекрајања воље грађана. Видјели смо шта се све дешавало у Румунији, Молдавији, па и у Грузији. Много пара је уложено да би се обезбиједила послушна власт, која је више вазалног карактера – каже Пребирачевић за „Глас Српске“.

Он додаје да се при том спроводе различити облици притисака, од политичких преко финансијских, до економских. Финансијска средства из Европске уније су ускраћена, а прекид дотока руске нафте кроз „Дружбу“ додатно је погоршао ситуацију.

– Орбан смета Европској унији јер се не понаша као да је Мађарска „мала земља“ која мора да слуша велике. С друге стране, Орбан ужива симпатије и у Вашингтону и у Москви, као и подршку мађарске дијаспоре у Србији, што може бити пресудно на изборима. Постоји велики капитал у тој сфери, укључујући и јеврејски лоби и америчке партнере, који подржава Орбана. Дијаспора у Србији ће такође бити више на страни Орбана него на страни било ког другог кандидата – наводи овај аналитичар.

Са друге стране, како каже, стоји Петер Мађар, лидер опозиционе странке ТИСА, кога аналитичари виде као кандидата који жели приближити Мађарску Бриселу и глобалним центрима моћи.

НВО и Сорош

Његова политика подразумијева већи ангажман европских институција у унутрашњој политици и реформе у јавним институцијама, што би по оцјени критичара смањило национални суверенитет. Такође, његову коалицију подржавају бројне НВО повезане са Фондацијом Џорџа Сороша, што додатно изазива сумњу у његову потпуну самосталност и оријентацију ка домаћем интересу. Овакав приступ, како каже овај аналитичар, представља продужетак стратегије Брисела и глобалних актера да се утиче на вољу грађана и одржи контрола над регионом.

Убијеђен је и да ће евентуална нова побједа Орбана и његове странке Фидес на изборима заказаним за 12. априла имати велики значај за Републику Српску и Србију, али ће представљати и снажан замах за све суверенистичке покрете у Европи, укључујући Пољску, Словачку, Чешку, па и Њемачку, гдје АФД добија све већу подршку грађана, нарочито у западним дијеловима земље.

– Био би то сигнал народу Европе да се може супротставити одлукама из Брисела и ставити интерес сопственог народа и државе изнад интереса моћника из Брисела. То је суштински у интересу свих који се залажу за сувереност и самосталност земаља – закључује Рајић.

Слично мишљење има и геополитички аналитичар Предраг Рајић, који сматра да би у случају Орбановог изборног пораза последице биле велике, и оне би погодиле не само Мађарску, већ и читав регион, посебно Републику Српску и Србију.

– Ми бољег пријатеља од Орбана у ЕУ немамо. Он је апсолутно наклоњен српском политичком интересу и притом не мислим само на Србију, већ и на Републику Српску. Сигурно би се прво променио однос Будимпеште према Бањалуци, јер би у случају БиХ опет следила политика Берлина. Интерес који сада постоји за Републику Српску, у смислу помоћи, кредитних линија, стављања вета на увођење санкција руководству у Бриселу, ништа од тога не бисмо имали – каже Рајић.

Предраг Рајић

Појашњава и да мађарски изборни систем, који комбинује већински и пропорционални модел, ипак у садашњим околностима пружа предност Фидесу због развијене теренске мреже и препознатљивих локалних кандидата.

– Највећи изазов Орбану биће спречити одлив дела својих бирача. Али управо је изборни систем тај који награђује организацију, инфраструктуру и локалну укорењеност, тако да Фидес у већини места има апсолутну предност – наводи овај аналитичар, додајући да, иако је исход неизвјестан, побједник 12. априла ипак би био Мађар, али за Србе би било боље да то буде Орбан – пријатељ по уверењу, а не по етимологији.

Противтежа

Политички аналитичар Александар Павић наводи да је Мађарска један од најдосљеднијих противника садашње политике НАТО-а, али и Европске уније према Русији. Због тога, како наводи. из Брисела и других европских центара моћи улажу огроман новац у рушење Орбана, који им је главни противник у настојањима да од Европске уније направе последњи бастион глобализма.

- Од изузетне важности је да Орбан и његова партија остану на власти. Потребна нам је таква Мађарска која би била својеврсна противтежа разним антисрпским савезима који се праве у региону, али и унутар саме европске заједнице. Такође, Орбанова побједа би била добар сигнал да Брисел не може да утиче на исход избора - каже Павић.

Ковање завјере

Према недавно објављеном истраживачком тексту портала „Сива зона“, још 2019. године високи званичник ЕУ припремио је пројекат за „координацију отпора Орбановом режиму“. Радило се о Мартону Бенедеку, међународном координатор у Генералном директорату за миграције и унутрашње послове ЕУ. Према документима, који су у међувремену испливали у јавност, било је предвиђено да се формира стални форум с политичким, синдикалним и грађанским групама који би заједно планирали политичко дјеловање против власти, укључујући учешће и у изборним процесима. Према ријечима аутора овог текста британског новинара Кита Клатенберга још тада се тражио начин да се на све начине на власт доведе нека од проевропских опозиционих партија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.