Какви све проблеми очекују организаторе избора

САРАЈЕВО - Иако још постоје бројне непознанице када је ријеч о спровођењу општих избора са новим технологијама, један од већих проблема биће и логистика, односно припрема избора, инсталација и дистрибуција опреме, али и ангажовање скоро 15.000 људи који ће директно радити на сам дан избора.

Најважније

• ЦИК треба ангажовати око 15.000 људи.
• Конкурс је расписан за 3.997 оператера.
• Бирачи у РС добијају шест, а у ФБиХ седам листића.
• Пилот је показао могуће гужве и проблеме с опремом.
• ЦИК-у треба 2.500 квадрата простора за опрему.

Наиме, Централна изборна комисија треба да ангажује око 10.000 предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора, а недавно је завршен и конкурс за пријем 3.997 оператера на бирачким мјестима који ће водити рачуна о скенерима и уређајима за биометријску идентификацију бирача.
"Конкурс је завршен, али још немамо тачне податке о броју пријављених кандидата и да ли ће бити потребе да се тај конкурс продужи", рекли су нам јуче у ЦИК-у на питање о томе да ли је пријављен довољан број оператера који ће бити ангажовани на дан избора, а који ће бити плаћени 310 КМ нето.

Изазов инсталација и дистрибуција опреме

Осим ангажовања особља на дан избора, изазов ће бити и инсталација и дистрибуција саме опреме, као и њено складиштење, јер за разлику од ранијег периода, када су превожени само папир и изборни листићи, сада ће на бирачка мјеста морати бити достављени и скенери и уређаји за биометријску идентификацију бирача.

Хоће ли нови начин гласања изазвати хаос на биралиштима у БиХ?

Поред тога, а ако је судити по завршном извјештају ЦИК-а о спроведеном пилот-пројекту увођења нових технологија на изборима 2024. године, могу се очекивати велике гужве на сам дан избора.

Рецимо, процес гласања са два гласачка листића трајао је између 40 и 44,9 секунди, а ако узмемо у обзир да ће на овим изборима бирачи пред собом имати четири гласачка листића претпоставка је да ће вријеме задржавања бирача бити знатно дуже него што је раније био случај.

Бирачи више неће гласати на класичном листићу

Овоме треба додати и чињеницу да бирачи више неће гласати на класичном гласачком листићу на којем се налазе имена кандидата, већ да ће за бирање посланика имати и посебне листиће на којима ће се налазити само имена политичких странака и са стране бројеви. У Републици Српској бирачи ће имати два "посебна" листића за ниво Народне скупштине Републике Српске и Парламентарне скупштине БиХ, док ће у Федерацији БиХ бирачи имати три "посебна" листића, и то за кантоналну скупштину, Представнички дом Парламента ФБиХ и Парламентарну скупштину БиХ. У суштини, бирачи у Републици Српској добиће шест листића, а у Федерацији БиХ седам.

Проблеми са идентификацијом бирача

Ако се још томе додају одступања, односно проблеми приликом идентификације и аутентификације бирача, вријеме гласања сасвим сигурно биће дуже.

Примјера ради, на изборима 2024. године укупан проценат бирача код којих није било могуће извршити идентификацију и аутентификацију у односу на одзив је 5,78 одсто.

"Више од 72 одсто бирача који нису могли бити идентификовани је из групе 65+ и старији", пише у извјештају ЦИК-а о спроведеном пројекту увођења нових технологија.

Када је ријеч о скенерима у које се "убацују" гласачки листићи, пилот-пројекат из 2024. године показао је да је 98 одсто скенера функционисало, и да је 2,2 одсто уређаја требало замјену на сам дан гласања, а било је и проблема са преоптерећењем мреже.

Оператери пријавили проблеме са скенерима

Оператери су пријављивали и повремено блокирање апликације за идентификацију бирача, затим губитак интернет конекције, а у неколико случајева програм није дозвољавао опцију да бирач уопште да отисак прста. У неким случајевима било је погрешно и постављено вријеме на лаптопу, због чега су након 12 сати побрисани сви дотадашњи извјештаји јер је апликација то регистровала као нови дан.

Евидентиран је и успорен рад апликације, неуспјешност очитавања отиска прста код лица старије животне доби и загушење "тунела" за идентификацију бирача помоћу отиска прста.

ЦИК-у треба 2.500 квадрата простора

Поред тога, Студија изводљивости за увођење специфичних изборних технологија у изборни процес БиХ показала је и да ће Централној изборној комисији БиХ бити потребно најмање 1.500 квадрата складиштеног простора у којем би било ускладиштено око 600 стандардних палета опреме плус још 1.000 квадрата припремне површине за склапање и тестирање уређаја у којем ће на врхунцу припрема радити око 90 оператера.

Посебан логистички проблем биће достава изборног материјала и самих скенера. Ако узмемо у обзир да ће осим гласачких листића бити потребно дистрибуисати и саму електронску опрему, може се очекивати да и тај процес знатно дуже траје него што је било на ранијим изборима. Након завршених избора, сву ту опрему треба вратити у Сарајево у складиште Централне изборне комисије БиХ, пишу Независне новине. 
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.