Спортска галаксија: Вријеме трансфера

Пише Добривоје Боби ЈAНКОВИЋ

ЈЕДНОМ зими, једном лети оживи прелазни рок за фудбалере, оживе свакојаке варке на новинским ступцима о преласку овог играча тамо, оног овамо, па се стекне утисак да се у најмасовнијем спорту одиста нешто догађа. Кад оно, јефтина реклама о сеоби тог и тог у Челзи, Aрсенал или још којекуда, сведе се на оно познато: Челзи, Aрсенал, Бајерн и остали променили одлуку у последњи час, те неће Србина. Из неког далеко ситнијег клуба од поменутих деси се, баш се последњих дана догађало, да одједном отерају по два или три Србина у пакету, а онда се они овде заштитно дочекају са објашњењем како нови тренер мрзи Србе. Тако нам је на међународним релацијама све беднијих трансфера наших фудбалских играча. У осталим спортовима још није дошло до најниже тачке, али иде се ка њој. Одоше масовно рукометашице у последње време, рукометаши такође, одоше одбојкашице, јер су на доброј цени, о кошаркашима се већ све зна. О тренерима који вреде, такође. A пре само две-три недеље фудбалске војводе су се прво мало гложиле на Теразијама, па се онда сложиле око замене селектора репрезентације, потом заселе и казале један другоме, са председником на челу: остајемо, бољих од нас нема. Онда додају како су урадили много, како ће урадити још више, како ће уредити ствари још боље... У томе, јасно, забашурише крах у квалификацијама за Европско првенство. Да ли сада, пошто је почео јануарски прелазни рок за фудбалере, те самозване па легално изабране фудбалске војводе знају оно што је обичном свету немогућно да зна: на пример, како изгледа менаџерска карта Србије, ко су купопродавци фудбалских играча? Ко су? Или, ко из клубова није менаџер? Рече ми један чо'ек, што би казао Матија, како у готово сваком клубу, у свакој канцеларији чуче менаџери. И мушки и женски менаџери. Они углавном примажу онима из клуба, јачима од њих по старешинству, па се и они, када је коначан скор трансфера, мало уграде. Мало, али боље ишта него ништа, када је већ општа лора. Још један трансфер-маневар је доживео потпуну промену. Пре су за чопоре менаџера биле интересантне и уносне продаје играча, а сада се ствар променила, па су ћапања лакша када клуб купује играча. Пошто су у иностраним клубовима хапшењем зауставили уплате за нашег играча на више приватних рачуна, страх се менаџерима почео ширити и на наш фудбалски атар. Овако сада ствар изгледа: спољни менаџери и унутрашњи раде заједно. Нађе се играч са неког континента, с њим страни, а наш, менаџер сачини договор о симболичном евро-износу, што тај играч оберучке прихвати. Овдашњи менаџери, нарочито они невидљиви из самог клуба, наметну две ствари: прво, како је пронађен феноменалан играч, али је скуп. Отприлике десетак пута је скупљи од цене коју је с играчем утаначио ино-менаџер. Управа клуба се сложи, шта ће када је већ тај играч феноменалан, и када се већ једва отресао понуде Барселоне да би дошао овамо. У полуфиналу догађаја, феноменалцу се достави да за десетак хиљада додатних евра потпише како је примио толико и толико пара, колико му се већ наложи, и он то, наравно, потпише. Шта мислите, шта је са огромном разликом која се појави у цени и исплати? Не мислите, ваљда, да та разлика иде у хуманитарне сврхе. A досетили се и "финансијери" клубова. Они дају, дају колико клубу треба, и за трансфер и за плате, али то су позајмице без камате, клупски аматери се на то лепе, а када финансијер задужи клуб новцем који клуб не може да врати - зна се чији ће бити клуб. Уосталом, кроз такво пословање прошла је и моја "Политика", тако да је то пречица којом вешти иду ка приватизацији. Aко најуже руководство клуба не идентификује дивље менаџере и мешетаре у својој средини, ескалација катастрофе је неминовна. Не овог јануара, него уопште, а народ би се згрануо када би сваки клуб саопштио колико само у његовим редовима има мешетара који учествују у трансферима, тј. у поткрадању клуба. Па хоће ли то клубови да саопште, шта мислите?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.