Sportska galaksija: Vrijeme transfera

Piše Dobrivoje Bobi JANKOVIĆ

JEDNOM zimi, jednom leti oživi prelazni rok za fudbalere, ožive svakojake varke na novinskim stupcima o prelasku ovog igrača tamo, onog ovamo, pa se stekne utisak da se u najmasovnijem sportu odista nešto događa. Kad ono, jeftina reklama o seobi tog i tog u Čelzi, Arsenal ili još kojekuda, svede se na ono poznato: Čelzi, Arsenal, Bajern i ostali promenili odluku u poslednji čas, te neće Srbina. Iz nekog daleko sitnijeg kluba od pomenutih desi se, baš se poslednjih dana događalo, da odjednom oteraju po dva ili tri Srbina u paketu, a onda se oni ovde zaštitno dočekaju sa objašnjenjem kako novi trener mrzi Srbe. Tako nam je na međunarodnim relacijama sve bednijih transfera naših fudbalskih igrača. U ostalim sportovima još nije došlo do najniže tačke, ali ide se ka njoj. Odoše masovno rukometašice u poslednje vreme, rukometaši takođe, odoše odbojkašice, jer su na dobroj ceni, o košarkašima se već sve zna. O trenerima koji vrede, takođe. A pre samo dve-tri nedelje fudbalske vojvode su se prvo malo gložile na Terazijama, pa se onda složile oko zamene selektora reprezentacije, potom zasele i kazale jedan drugome, sa predsednikom na čelu: ostajemo, boljih od nas nema. Onda dodaju kako su uradili mnogo, kako će uraditi još više, kako će urediti stvari još bolje... U tome, jasno, zabašuriše krah u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Da li sada, pošto je počeo januarski prelazni rok za fudbalere, te samozvane pa legalno izabrane fudbalske vojvode znaju ono što je običnom svetu nemogućno da zna: na primer, kako izgleda menadžerska karta Srbije, ko su kupoprodavci fudbalskih igrača? Ko su? Ili, ko iz klubova nije menadžer? Reče mi jedan čo'ek, što bi kazao Matija, kako u gotovo svakom klubu, u svakoj kancelariji čuče menadžeri. I muški i ženski menadžeri. Oni uglavnom primažu onima iz kluba, jačima od njih po starešinstvu, pa se i oni, kada je konačan skor transfera, malo ugrade. Malo, ali bolje išta nego ništa, kada je već opšta lora. Još jedan transfer-manevar je doživeo potpunu promenu. Pre su za čopore menadžera bile interesantne i unosne prodaje igrača, a sada se stvar promenila, pa su ćapanja lakša kada klub kupuje igrača. Pošto su u inostranim klubovima hapšenjem zaustavili uplate za našeg igrača na više privatnih računa, strah se menadžerima počeo širiti i na naš fudbalski atar. Ovako sada stvar izgleda: spoljni menadžeri i unutrašnji rade zajedno. Nađe se igrač sa nekog kontinenta, s njim strani, a naš, menadžer sačini dogovor o simboličnom evro-iznosu, što taj igrač oberučke prihvati. Ovdašnji menadžeri, naročito oni nevidljivi iz samog kluba, nametnu dve stvari: prvo, kako je pronađen fenomenalan igrač, ali je skup. Otprilike desetak puta je skuplji od cene koju je s igračem utanačio ino-menadžer. Uprava kluba se složi, šta će kada je već taj igrač fenomenalan, i kada se već jedva otresao ponude Barselone da bi došao ovamo. U polufinalu događaja, fenomenalcu se dostavi da za desetak hiljada dodatnih evra potpiše kako je primio toliko i toliko para, koliko mu se već naloži, i on to, naravno, potpiše. Šta mislite, šta je sa ogromnom razlikom koja se pojavi u ceni i isplati? Ne mislite, valjda, da ta razlika ide u humanitarne svrhe. A dosetili se i "finansijeri" klubova. Oni daju, daju koliko klubu treba, i za transfer i za plate, ali to su pozajmice bez kamate, klupski amateri se na to lepe, a kada finansijer zaduži klub novcem koji klub ne može da vrati - zna se čiji će biti klub. Uostalom, kroz takvo poslovanje prošla je i moja "Politika", tako da je to prečica kojom vešti idu ka privatizaciji. Ako najuže rukovodstvo kluba ne identifikuje divlje menadžere i mešetare u svojoj sredini, eskalacija katastrofe je neminovna. Ne ovog januara, nego uopšte, a narod bi se zgranuo kada bi svaki klub saopštio koliko samo u njegovim redovima ima mešetara koji učestvuju u transferima, tj. u potkradanju kluba. Pa hoće li to klubovi da saopšte, šta mislite?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.