Спортска галаксија: Трчање испред руде

Пише Добривоје ЈAНКОВИЋ

НЕЋЕМО да пустимо Енглезе, изрекао је генијалну мисао, или ортодоксну глупост, селектор младе репрезентације Србије Мирослав Ђукић. Дакле, ми нећемо да пустимо Енглезе! Ми! Ми, који са нашим фудбалом бауљамо по периферији озбиљног фудбала, и репрезентативног, а поглавито клупског. Ми, који на помало пробуђеном репрезентативном нивоу умемо да изгубимо од Казахстана у квалификацијама за прави европски шампионат... Зато ови акорди из Холандије, који бележе штетну еуфорију на српски начин, могу тако да нам се обију о главу па да не знамо - како наш народ уме да каже - где нам је дупе, а где глава. Од изјаве челног човека, команданта репрезентације такорећи, Мирослава Ђукића, који иначе не сноси никакве заслуге за гол у последњим тренуцима игре са Чешком, па до последњег бисера како је, забога, италијански новинар питао Aлександра Коларова, који ће убудуће играти у Примери, да ли ће се Срби поштено борити против Енглеске - што подразумева да Срби, зарад интереса "азура", победе Енглезе. Надмени Коларов одговара отприлике: - Како да не, трудићемо се, а зашто сте ви запали у такву ситуацију. Шта рећи до - чему служе овакве глупости? Није, можда, ред да упитамо селектора Ђукића да ли је успео да проучи карактер турнирског такмичења и да стручно образложи због чега се определио да против Енглеза изведе резервни тим, а да главни тим свесно избаци из колосека? Зашто други тренери то не раде? Од Ђукића се очекује стручни одговор на питање о одмору играча за полуфинале на који се он, иначе, позива, а од руководства репрезентације очекује се одговор на питање да ли је учешће на Европском првенству са резервним тимом у понекој утакмици утицало или могло да утиче на коначни редослед репрезентација у нашој квалификационој групи. Биће да то није само етичко питање... У полуфиналу ће се "орлићи" састати са Белгијанцима. Пред меч са Енглеском, пошто репрезентативци нису са потребном пажњом пратили сусрет Холандије и Белгије (2:2), одјек њиховог расположења пред полуфинални дуел био је: - Каква Белгија, у финалу смо! Сви редом објашњавају како је много боље што ће у полуфиналу играти против Белгије, а не против фаворизованог домаћина Холандије, како су умели рећи. A један човек, један важан човек и прекаљени фудбалски борац Бата Мирковић, гледа на ствар сасвим другачије од експедиције у којој је. Он о Белгијанцима, које је гледао у мечевима са Израелом и Италијом, не говори површно као што то чине готово сви, него је рекао како јесте: - Белгијанци уопште нису наивна екипа. Брзи су и агресивни, понекад и преко границе. Контранапад им је убитачан! Зато, медијским владарима из редова репрезентације Србије у Холандији препоручујемо да стишају своју еуфорију и користе сваки тренутак да се код Бате Мирковића занимају за појединости о способностима, моћима и начину игре Белгијанаца. Ђукићево је право да изјави како моћи српског тима немају цену (!), али да сам на његовом месту не бих се од Бате Мирковића одвајао ни за тренутак, јер Белгија није онаква како је препотентно третирају "орлови" него је онаква како игра и како то тачно објашњава Мирковић. Уосталом, зар последњу лекцију са Светског првенства у Немачкој треба тек тако заборавити: у квалификацијама - песма, а на самом шампионату - зло и наопако, брука! Срећом, времена за корекцију овакве успомене има, наравно уколико се у Холандији можда већ десило, а ми нисмо чули, да су "орлићи" већ освојили европски шампионат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.