Спортска галаксија: Срби могу све

Пише Добривоје ЈAНКОВИЋ

ИТAЛИЈAНЕ смо баш ујели за срце. Тешко им је пао пораз од Србије на старту европског шампионата за младе у Холандији. Иначе, они много полажу на третман у медијима својих млађих селекција на међународној сцени. Медији у овој земљи, као стуб фудбалске атмосфере, имају неколико класичних варијанти у третирању важних догађаја. Тако се десило да после победе Србије пројектилом Дејана Миловановића као јединим голом "Газета дело спорт" иначе перјаница спортског журнализма оштро критикује стручно руководство италијанске репрезентације назвавши га дилетантским. Оштро их критикују јер су морали знати, како апострофира овај лист да Миловановић има такав и такав ударац и да је он на исти начин дао гол Кјеву играјући за Црвену звезду. A када први дан критика прође, онда се пила окреће наопако - почну похвале победнику над "Aзурима" па се десило да та иста "Газета" из пера четири своја извештача са шампионата у Холандији, распали овакав наслов: - Срби све могу! - Италијански извештачи потом као да се труде да докажу менталитет српских фудбалера у предвиђањима да ће их у наставку првенства "задесити властита еуфорија" и да ће они застати у полуфиналу. Зашто смо оволико простора посветили једном важном погледу са стране на српску селекцију у Холандији? Зато што то, љутили се ми или не - може бити тачно далеко било. Ипак, боље ће нам бити да се ослонимо на наше нове клинце, који без комплекса играју са свима и обећавају финале па и више од тога. Категорички они то чине: и у томе се разликују од многих својих претходника који би, и када су били бољи од противника, на прстима ходали европским теренима. Ови момци нису такви, и то је њихов огроман квалитет. Стрелац златног гола у мечу са Чесима Бошко Јанковић не каже да је знао да ће баш он да постигне победнички погодак, али каже да је био убеђен да тај победнички гол мора да дође. Открива он још једну важну новост: - Дуго година је наша навика била да умиремо у лепоти а да губимо утакмице. Сада је другачије: бити бржи од противника за секунду, бити јачи у старту и бити за гол бољи - то је оно што нас држи на окупу као сложну дружину. Нема игре, многи кажу. Тачно, нема игре, али има бодова! закључио је Бошко Јанковић. Барјактар беспоштедне борбе Душко Тошић једноставно је послије меча ликовао од среће: - Прво, молио сам све око себе да се не боје Италијана. Био сам љут што је квота на нас на кладионицама била срамотно постављена. Све шансе дате су Италијанима. Ипак, ја сам уплатио на ту потцењивачку квоту 500 евра и добио сам три хиљаде. Друго, требало је бити међу нама у припремању за меч са Чешком. Знали смо да ће бити теже него против Италије, и било је теже, нарочито нама у одбрани, али добили смо и тај меч. Сада смо још компактнији. Иначе, у редовима српске репрезентације, а нарочито око ње где има много више фудбалских функционера из Србије него што је нормално и потребно, влада срећа и због пресрећног Српства у дијаспори, које вапије за успесима своје отаџбине макар успеси били и овакви - данас фудбалски, јуче тениски... Како би било лепо да остане важећи наслов из високотиражне "Газета дело спорт" - Срби све могу!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.