Спортска галаксија: Брже у Јагодину

Пише Добривоје Боби ЈAНКОВИЋ

СЛУШAМ Љубинка Друловића и причу из озбиљног фудбалског света. Прича он како је, док је играо код Бобија Робсона у Спортингу, овај тренер наредио управи клуба да се трава на стадиону сместа промени. Енглез је рекао да му није јасна таква аљкавост Португалаца - платили скупе играче, а терају их да тренирају на терену где су повреде неизбежне! Јасно, трава је промењена одмах. Јасно је, такође, да се тако нешто ни у сну не би десило код нас, на пример, јер би тренер који би тако нешто затражио био сместа најурен из клуба као пијани гост из кафане. Питам важне људе који се баве проблематиком игралишта како то изгледа када испод траве постоје грејачи. То је, кажу они, феноменално, у грејању терена је спас, и додају да тога већ има по Европи свуд редом. A колико то, ти грејачи, коштају? Милион, кажу. Милион евра? Да, милион евра. Било је то оних дана када се није знало који је терен од два - Звездин или Партизанов - био у горем стању, а требало је да репрезентација игра преостале квалификационе утакмице за Првенство Европе. Има љубитеља фудбала и пријатеља овог спорта који брину о свему, па и о нашим ливадама од терена, брину више него они који су за то одлично плаћени. Јави се, тако, да би спречио бруку на "Маракани", страствени фудбалофил Небојша Милутиновић из Кончарева, из јагодинске Фабрике каблова, и посла пројекат за грејање фудбалског терена. Урадила пројекат два инжењера које Небојша познаје, а пројекат по перфекцији, а једноставности, не може бити бољи. Иза тлоцрта и разрађених детаља са повезивањем грејних цеви, које иначе производе Јагодинци, стоји и цена. Цена је - не милион евра, него 172 хиљада евра, заједно са извођењем радова! То је та непозната страна медаље, а на познатој пише: да бисте преуредили терен после зиме потребно је, наравно, да терен не би трајао до прве кише, између 250 хиљада и 300 хиљада евра. И тако сваке зиме. Поставља се питање: ко су ти клупски људи који за овакву благодет и спас из Јагодине не знају? Да не постављам питање због чега они то не знају. Када ти који "брину" о теренима прочитају "Моззарт Спорт", а знам да га читају, биће љути и на двојицу јагодинских инжењера, и на мене, што саопштавам важну вест, јер шта ми имамо да се мешамо у њихов посао. Тимови ће нам се већ ових дана отискивати на припреме у топлије крајеве. Радиће тамо на одличним теренима, и по три пута дневно, како умеју да се хвале наши тренери, а онда, када припреме у иностранству прођу, сезона ће овде, са првом кишом, бити настављена по теренима који једва да су бољи од узораних ледина. Зна се како ће бити: нема пара. Тачно, негде нема пара ни за чај после тренинга, толико су нам осиромашили клубови, али чега нема тамо где пара има? Нема мозга и дисциплине. Чега још нема на најважнијем месту где се подижу играчи, дакле на насушном игралишту. Нема власти, нема ни спортске ни општинске власти. Не треба, наравно, питање насушних игралишта да уђе у државни устав, кроз онај скупштински калабалук који пет пара не даје за спортски напредак Србије, али - како се то у Србији каже - "неко" треба једном да окупи све представнике општина и да их смењује ако нису показали смисао и разумевање за спортски развој у својим општинама. Тачно је да би то личило на средњовековну меру, али шта ако наш фудбал крене ка средњем веку? На крају, можда ће се десити да нам ове, или идуће године западне неки меч са значајним репрезентацијама или клубовима, шта чемо онда - где да се игра? Хајдемо поштено, да нас неко не чује: да ли би Бајерн пристао да још једном дође на Звездину блатушу?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.