Sportska galaksija: Brže u Jagodinu

Piše Dobrivoje Bobi JANKOVIĆ

SLUŠAM Ljubinka Drulovića i priču iz ozbiljnog fudbalskog sveta. Priča on kako je, dok je igrao kod Bobija Robsona u Sportingu, ovaj trener naredio upravi kluba da se trava na stadionu smesta promeni. Englez je rekao da mu nije jasna takva aljkavost Portugalaca - platili skupe igrače, a teraju ih da treniraju na terenu gde su povrede neizbežne! Jasno, trava je promenjena odmah. Jasno je, takođe, da se tako nešto ni u snu ne bi desilo kod nas, na primer, jer bi trener koji bi tako nešto zatražio bio smesta najuren iz kluba kao pijani gost iz kafane. Pitam važne ljude koji se bave problematikom igrališta kako to izgleda kada ispod trave postoje grejači. To je, kažu oni, fenomenalno, u grejanju terena je spas, i dodaju da toga već ima po Evropi svud redom. A koliko to, ti grejači, koštaju? Milion, kažu. Milion evra? Da, milion evra. Bilo je to onih dana kada se nije znalo koji je teren od dva - Zvezdin ili Partizanov - bio u gorem stanju, a trebalo je da reprezentacija igra preostale kvalifikacione utakmice za Prvenstvo Evrope. Ima ljubitelja fudbala i prijatelja ovog sporta koji brinu o svemu, pa i o našim livadama od terena, brinu više nego oni koji su za to odlično plaćeni. Javi se, tako, da bi sprečio bruku na "Marakani", strastveni fudbalofil Nebojša Milutinović iz Končareva, iz jagodinske Fabrike kablova, i posla projekat za grejanje fudbalskog terena. Uradila projekat dva inženjera koje Nebojša poznaje, a projekat po perfekciji, a jednostavnosti, ne može biti bolji. Iza tlocrta i razrađenih detalja sa povezivanjem grejnih cevi, koje inače proizvode Jagodinci, stoji i cena. Cena je - ne milion evra, nego 172 hiljada evra, zajedno sa izvođenjem radova! To je ta nepoznata strana medalje, a na poznatoj piše: da biste preuredili teren posle zime potrebno je, naravno, da teren ne bi trajao do prve kiše, između 250 hiljada i 300 hiljada evra. I tako svake zime. Postavlja se pitanje: ko su ti klupski ljudi koji za ovakvu blagodet i spas iz Jagodine ne znaju? Da ne postavljam pitanje zbog čega oni to ne znaju. Kada ti koji "brinu" o terenima pročitaju "Mozzart Sport", a znam da ga čitaju, biće ljuti i na dvojicu jagodinskih inženjera, i na mene, što saopštavam važnu vest, jer šta mi imamo da se mešamo u njihov posao. Timovi će nam se već ovih dana otiskivati na pripreme u toplije krajeve. Radiće tamo na odličnim terenima, i po tri puta dnevno, kako umeju da se hvale naši treneri, a onda, kada pripreme u inostranstvu prođu, sezona će ovde, sa prvom kišom, biti nastavljena po terenima koji jedva da su bolji od uzoranih ledina. Zna se kako će biti: nema para. Tačno, negde nema para ni za čaj posle treninga, toliko su nam osiromašili klubovi, ali čega nema tamo gde para ima? Nema mozga i discipline. Čega još nema na najvažnijem mestu gde se podižu igrači, dakle na nasušnom igralištu. Nema vlasti, nema ni sportske ni opštinske vlasti. Ne treba, naravno, pitanje nasušnih igrališta da uđe u državni ustav, kroz onaj skupštinski kalabaluk koji pet para ne daje za sportski napredak Srbije, ali - kako se to u Srbiji kaže - "neko" treba jednom da okupi sve predstavnike opština i da ih smenjuje ako nisu pokazali smisao i razumevanje za sportski razvoj u svojim opštinama. Tačno je da bi to ličilo na srednjovekovnu meru, ali šta ako naš fudbal krene ka srednjem veku? Na kraju, možda će se desiti da nam ove, ili iduće godine zapadne neki meč sa značajnim reprezentacijama ili klubovima, šta čemo onda - gde da se igra? Hajdemo pošteno, da nas neko ne čuje: da li bi Bajern pristao da još jednom dođe na Zvezdinu blatušu?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.