Спорни члан 203а још без епилога: Судије купују вријеме до избора

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - СНСД је започео нову офанзиву према Уставном суду БиХ, захтијевајући да судије донесу одлуку по њиховом захтјеву за оцјену уставности наметнутих одредаба Кривичног закона БиХ иза којих стоји Кристијан Шмит, јер, упозоравају, све више мирише на то да судије свјесно купују вријеме док тај дипломата не напусти ОХР, односно док не истекну рокови за пријаву кандидатских листа за опште изборе.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• СНСД тражи да Уставни суд БиХ хитно одлучи о уставности спорног члана 203а Кривичног закона БиХ који је наметнуо Кристијан Шмит.
• По том члану Милорад Додик је правоснажно осуђен и остао без мандата предсједника Републике Српске.
• Срђан Мазалица тврди да судије одуговлаче одлуку како би прошли рокови за кандидатске листе за опште изборе.
• Сања Вулић затражила је објашњење зашто Уставни суд не преиспитује право Шмита да намеће законе.
• Уставноправна комисија Парламентарне скупштине БиХ раније је закључила да високи представници немају уставну надлежност да доносе законе.

Посланички клуб СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске поднио је половином децембра 2025. године апелацију Уставном суду БиХ за оцјену уставности члана 203а. Кривичног закона и самосталног члана 4. измјена и допуна тог закона које је 2023. наметнуо Шмит потписујући се као високи представник, а којима је за непоштовање његових одлука прописана казна затвора од шест мјесеци до пет година и да "правила" ступају на снагу објаву на сајту ОХР-а.

По том члану је отворен судски процес против Милорада Додика у својству предсједника Републике, а на крају и до правоснажне пресуде Суда БиХ којом је проглашен кривим те му је забрањено обављање јавних функција на шест година.

Због пресуде је, између осталог, изгубио мандат првог човјека Српске, након чега су одржани пријевремени предсједнички избори, док је СНСД, странка на чијем је челу, отворила још један процес у правосуђу да би, како тврде, поништили Шмитове одлуке, јер он није ни легално избран на мјесто високог представника.

Почетком мјесеца је, с друге стране, потврђено да је Шмит поднио оставку, а нови високи представник би требало да буде именован до краја јуна.

Мазалица: Суд одуговлачи због избора

Шеф посланичког Клуба СНСД-а у републичком парламенту Срђан Мазалица је подсјетио да су те исте судије далеко брже одговориле на њихов захтјев за оцјену уставности одлуке Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ о избору главног преговарача са ЕУ.

- Мислимо да су наши аргументи толико јаки да Уставни суд БиХ не може да одлучи другачије осим да стави ван снаге, односно ван правног промета ту Шмитову одредбу која не може бити важећа, али је примјењују институције. Тако ће и бити све док Уставни суд БиХ не каже другачије - рекао је Мазалица за "Гласа Српске".

Могле би се, тврди, чак по страни оставити чињенице да Шмит није легалан и да је Парламентарна скупштина овлаштена за законе јер је, с друге стране, та фамозна одредба у супротности са општим одредбама Кривичног закона БиХ и принципима кривичног законодавства.

- Све смо детаљно образложили и не могу замислити правну ситуацију у којој суд одбацује тај наш захтјев за оцјену уставности - навео је Мазалица.

Сада је, истиче, само питање времена када ће судије донијети одлуку.

- Да ли ће то бити када Шмит дефинитивно оде из БиХ и да се том одлуком дјелимично почисти хаос који је изазвао и због пресуде Додику, јер би у том случају требало доћи до ревизије те и других одлука које су, под пријетњом те одредбе закона, пролазиле, не знам - истакао је Мазалица.

Можда се, не крије, у овом моменту купује одређено вријеме због избора.

- Није искључено да је у позадини и намјера да прођу рокови за достављање кандидатских листа и да му се тако онемогући кандидатура. Шта значи ако Додик стекне право да се кандидује на изборима, на примјер, у новембру ове године? Мислим да судије одуговлаче из тог разлога - закључио је Мазалица.

Вулићева: Зашто Суд штити Шмита?

Одговоре из Уставног суда БиХ је затражила и шефица посланичког Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић.

Уставни суд, чији је предсједник Мирсад Ћеман, упитала је на основу чега неизабрани странац Шмит може доносити законе мимо Парламентарне скупштине БиХ и зашто Уставни суд упорно одбија да то преиспита.

У документацији коју је доставила је и мишљење Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, у којем се констатује да високи представник нема уставну надлежност да доноси законе те да су измјене Кривичног закона које је наметнуо Шмит неуставне.

- Зашто Уставни суд БиХ штити рушитеља уставног поретка БиХ - навела је Вулићева у посланичком питању.

Чека се одлука Уставног суда

Уставноправна комисија је, наиме, у фебруару ове године, већином гласова, усвојила закључак да високи представници не могу да доносе законе.

"За" су гласали српски и хрватски посланици на сједници надлежне комисије у оквиру расправе о захтјеву из Уставног суда, а у вези са оцјеном уставности наметнутих одредаба Кривичног закона БиХ коју је затражио СНСД.

Дио правника истиче да је тај парламентарни закључак изузетно важан јер је први пут у Парламентарној скупштини БиХ заузет став да су парламенти једини надлежни за те послове, али сумњају да ће и то промијенити мишљење код судија Уставног суда БиХ о улози коју овдје имају највиши службеници ОХР-а.

Поједини медији пренијели су јуче одговор из Уставног суда БиХ да ће о овом захтјеву расправљати чим за то буду стечени услови, уз опаску да је захтјев у раду и да ће бити ријешен у складу са Правилима Уставног суда.

Однос снага

Уже руководство Уставног суда БиХ пожалило се прије неколико дана на свој "крњи" сазив, али и устврдило да легитимно дјелује и доноси одлуке, али да су затрпани предметима.

У суду, од девет судија, како је прецизирао Устав, има њих седам - четворо је именовано у ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преостали су стране судије из Њемачке, Албаније и Швајцарске. С друге стране, нема ниједног од двоје судија из Српске јер након пензионисања доскорашњих кадрова нису именоване нове судије с обзиром на то да Српска захтијева да се суд уведе у законски оквир, поздрави са троје страних судија па тек онда да именује своје представнике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.