Шпирић: Чекају нас одрицања, па привилегије ССП-а

Европска комисија ће у новембру објавити први извјештај о напретку у БиХ у спровођењу преузетих обавеза након потписивања ССП-а. Морамо учинити све да извјештај буде позитиван, како бисмо послали поруку да смо поуздан партнер ЕУ. Овај споразум није једносмјерна улица и у првој фази нас чека доста одрицања, али ће онда услиједити погодности, као што су претприступни фондови, отварање нових радних мјеста, повећање инвестиција и побољшање животног стандарда.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић.
 

ГЛАС СРПСКЕ: Шта значи потпис Споразума о стабилизацији и придруживању за будућност БиХ?
ШПИРИЋ: Потпис Споразума значи много за БиХ, јер су тиме врата европске будућности отворена. То је и својеврстан позив свима да изађу из прошлости и посвете се изградњи будућности ове земље.
Европска идеја је толико снажна у БиХ да је нико дефинитивно не може зауставити. Међутим, често смо показали да смо "добри мајстори" да успоримо процес интеграција у БиХ. Aли овај потпис ССП-а требало би да пробуди све креативне потенцијале и појединце да се пут у ЕУ убрза.
 

ГЛАС СРПСКЕ: Говори се да би БиХ тек 2016. или чак 2020. године могла да уђе у Европску унију. Какве су ваше прогнозе? 
ШПИРИЋ: Није мудро предвиђати датуме за било шта, па ни за улазак у ЕУ. Кад год смо одређивали датуме, спотицали смо се о њих и мислим да од сада треба дневно чинити све ка приближавању и дневно преузимати европске стандарде у различитим областима, како би они постали власништво институција у БиХ и њених грађана. 
Према томе, не треба робовати датуму, треба прије свега радити на испуњавању услова које прописује Споразум и то би био најбољи могући пут ка Европској унији.
 

ГЛАС СРПСКЕ: Који су сљедећи потези бх. политичара на путу ка ЕУ?
ШПИРИЋ: Не могу да говорим о потезима бх. политичара, али могу о активностима Савјета министара, којим предсједавам. Донијели смо одлуку да једном мјесечно држимо тематске сједнице и извршимо анализу испуњавања услова на путу у ЕУ. То ће бити добар начин да видимо гдје су отпори, ако их има, да ли су они техничке или политичке природе и на који начин то можемо да рјешавамо. 
Мислим да треба радити на јачању комуникације унутар земље, да се боље разумијемо, да се одлуке доносе брже и то путем компромиса и консензуса. Према томе, потпис ССП-а је створио нови амбијент лидерима унутар БиХ, а то је да испуњавају европске стандарде без политиканства. Наравно, о неким условима ће се морати политички разговарати, али ћемо се морати брже договарати. 
 

ГЛАС СРПСКЕ: Хоће ли примјена ССП-а проузроковати штетне посљедице на привреднике у БиХ и да ли ће доћи до пада цијена увезене робе примјеном ССП-а?
ШПИРИЋ: Овај споразум није једносмјерна улица и у првој фази нас чека доста одрицања, али ће онда услиједити погодности, као што су претприступни фондови, отварање нових радних мјеста, повећање инвестиција и побољшање животног стандарда. 
Европска комисија ће у новембру објавити први извјештај о напретку у БиХ у спровођењу преузетих обавеза након потписивања ССП-а. Морамо учинити све да извјештај буде позитиван, да бисмо тиме послали поруку да смо поуздан партнер ЕУ. 
Тек касније слиједе конкретни показатељи бољег живота за обичне људе, попут повећања инвестиција, отварања нових радних мјеста, већих плата и пензија и повећање општег животног стандарда. Царине ће бити укидане постепено у складу са договореним одредбама Споразума. У првој фази доћи ће до смањења цијена увозних производа. Привредни субјекти морају да науче да ће сада пословати на много већем тржишту. Неке компаније су дуго опстајале на шпекулативној бази и, према томе, оне и даље очекују да ће имати такав амбијент, али заправо предстоји сасвим ново пословно окружење. Биће привредних субјеката и компанија које ће пропадати, али стасаће и нове, које су у складу са стандардима ЕУ и које ће пословати на много ширем тржишту него што је БиХ.
Да преживе конкуренцију, искључиво је њихов задатак. Они који не могу да прате конкуренцију - пропадају, али ће ницати нове компаније, које ће моћи да прате европску конкуренцију. Сасвим је сигурно да су позитивне стране интеграција много јаче од негативних. Да није тако, процес интеграција би изгубио смисао. Треба изаћи из фазе да се прича о томе зашто бисмо ми улазили у ЕУ када она има слабости. Да у ЕУ није добро, процес европских интеграција би давно изгубио смисао и зато морамо учинити све да у БиХ створимо услове за бизнис и за наше грађане какви владају у земљама чланицама ЕУ. 
 

ГЛАС СРПСКЕ:Хоће ли биометријски пасоши у БиХ бити уведени до априла идуће године? 
ШПИРИЋ: Грађани БиХ су спремни за безвизни режим, али треба провјерити спремност институција. Увођење биометријских пасоша је један од услова из "Мапе пута" за либерализацију визног режима ЕУ за грађане БиХ. Зато смо формирали експертску групу, која за свој рад одговара мени, а једном мјесечно дужна је да подноси извјештај о раду Савјету министара. Има задатак да направи акциони план на бази "Мапе пута".
Очекујем поједностављивање тендерских процедура у вези са издавањем биометријских пасоша и ту морамо скраћивати рокове. Све мора бити у складу са законом и транспарентно и те процедуре не смију трајати до у недоглед, тако да вјерујем да ће први квартал наредне године бити вријеме када ћемо добити биометријске пасоше. 
 

ГЛАС СРПСКЕ: Како ће се ирско одбијање Лисабонског споразума одразити на западни Балкан?
ШПИРИЋ: Ми морамо учинити све да испунимо услове из ССП-а, а не да се бавимо неспоразумима унутар ЕУ. То је задаћа ЕУ и сигурно ће бити ријешена. Ми морамо рјешавати своје проблеме, а тек када будемо у ЕУ, моћи ћемо да разговарамо о ономе о чему разговара европска породица. 
 
Треба радити на еволуцији, а не револуцији Устава БиХ 
 ГЛАС СРПСКЕ: Да ли је реформа Устава предуслов за улазак у ЕУ?
ШПИРИЋ: БиХ на путу ка ЕУ мора доћи до нове уставне кондиције на бази Дејтонског споразума. Уставна прича је веома озбиљна и морамо створити амбијент да можемо расправљати без политичких тензија и са погледом у будућност. Устав треба реформисати на начин да не представља уско грло успјешном интегрисању земље. Треба радити на еволуцији Устава БиХ, а не револуцији, а то је био и коментар комесара за проширење ЕУ Олија Рена. У уставну причу се не смије улазити са негацијом нити државе ни ентитета. Убијеђен сам да ћемо ту причу једино тако успјешно завршити. Она се нигдје не дефинише као услов на путу ка ЕУ, али ће се показати као потреба. Волио бих да озбиљно уђемо у тај процес.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.