Соренсен: Напредак РС у спречавању трговине људима

Специјални представник ЕУ у БиХ Петер Соренсен рекао је да ЕУ наставља да ради на искорјењивању трговине људима као приоритетном питању у сарадњи са БиХ.

"БиХ има инструменте за борбу против трговине људима и они се морају сврсисходно примјењивати. ЕУ помаже жртвама кроз финансијску помоћ и подржава процес измјене релевантних кривичних закона на свим нивоима", рекао је Соренсен, поводом 18. октобра - Европског дана борбе против трговине људима.

Соренсен је нагласио да, иако је у Републици Српској и дистрикту Брчко остварен значајан напредак, између осталог, и увођењем одредаба о трговини људима, то исто треба учинити и на нивоу БиХ и ФБиХ, саопштено је из Делегације ЕУ у БиХ.

"Тренутно, разматрамо опције обезбјеђивања даље финансијске помоћи у овој значајној области. Додатно, наглашавамо нашу подршку приступу који у центру пажње има жртву. Жртвама трговине људима мора се помоћи приликом реинтеграције у друштво. Починиоци и корисници који профитирају од ове експлоатације људи морају завршити у затвору", навео је Соренсен.

"То је модерно ропство. У Европи смо и даље свједоци све већег броја идентификованих и претпостављених жртава трговине. Дјеца су и даље најугроженија група и наша заједничка одговорност је да их заштитимо и обезбиједимо им сигурно дјетињство", навео је Соренсен.

Милиони људи у канџама савременог ропства

Скоро 30 милиона људи у свијету живи у условима савременог ропства. Највећи проблем је у Мауританији, док је Србија на 59. мјесту, показује Глобални индекс ропства. Савремено ропство дефинише се као посједовање или контрола одрасле особе или дјетета ускраћивањем слободе и искоришћавање ради зараде или сексуално искоришћавање, а то прате насиље, принуда или превара.

У Индији живи готово половина процијењеног броја модерних робова у свијету, а добри антиробовски закони лоше се примењују. Та држава једна је од ријетких која још није одобрила конвенцију о најгорим облицима дјечјег рада. Међутим, према броју робова у односу на број становника предњачи Мауританија. У тој западноафричкој земљи у робовском положају је четири одсто становника, а неки сматрају и до 20 одсто, јер је дубоко усађено насљедно ропство, а људи могу да се продају и купују, изнајмљују или поклањају.

Фондација "Ходај слободно" процјењује да у Србији у савременом ропству живи око 26.000 људи, па је тако на 59. мјесту свјетске листе које дијели са БиХ. Мјесто горе или доље су и друге земље некадашње Југославије. На зачељу су скандинавске и друге богате европске земље, али ни за једну се не може рећи да нема савременог ропства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.