Снежана Маловић: Aрхива Трибунала треба да остане у посједу УН

"Ради признања квалитетног рада Хашког трибунала као дела система Уједињених нација, архив Трибунала треба да остане у поседу УН, а да ли ће то бити у Њујорку или Хагу мање је важно", изјавила је у интервјуу "Гласу Српске" министар правде Србије Снежана Маловић.

- Верујем да ће о овом питању бити врло лако постићи договор. Важно је да правосудни системи у региону имају приступ овим документима, који ће им омогућити да имају бољи увид у предмете које раде - истакла је Маловићева која 23. и 24. фебруара у Хагу учествује у међународној конференцији о насљеђу Хашког трибунала.

* ГЛAС: Шта конкретно очекујете од ове међународне конференције?

МAЛОВИЋ: Верујем да ће ова веома важна конференција утицати на бољи и свеобухватнији увид у претходни и постојећи рад Трибунала у Хагу. Такав увид требало би да допринесе непристрасној и адекватној анализи улоге и значаја ове институције за цео регион.

* ГЛAС: На конференцији учествују челни људи правосудних институција региона?

МAЛОВИЋ: Ова конференција је важна за жртве као и за све заједнице и народе у бившој Југославији, посебно у контексту помирења, изградње мира и трајне стабилности у региону. Очекујем да ће бити покренута нужна питања у вези са суђењима за ратне злочине пред националним судовима. Подсетићу вас да је Србија у овој сфери направила најзначајније искораке у региону и рад нашег Тужилаштва за ратне злочине и Већа за ратне злочине високо је вреднован и поштован у целокупној међународној јавности.

* ГЛAС: У Београду ће 26. фебруара бити потписани важни документи за рад правосуђа између Србије и БиХ. Шта они доносе?

МAЛОВИЋ: Биће омогућено ефикасније извршавање кривичних пресуда између две земље, што је до сада било лимитирано висином казне и сагласношћу осуђеног лица. Потписивањем овог уговора укинута је сагласност тако да ће лица која су пребегла из једне у другу државу бити присиљена да у држави у којој нађу уточиште издрже изречену казну затвора. Другим уговором биће унапређена укупна међународна правна помоћ у кривичним и грађанским стварима тако да ће, на пример, бити омогућено да судови две државе директно комуницирају у појединим видовима међународне правне помоћи, што до сада није био случај.

* ГЛAС: Докле се стигло са формирањем заједничких истражних тимова правосуђа Србије и БиХ о чему сте љетос разговарали са надлежним у правосуђу БиХ у Сарајеву?

МAЛОВИЋ: Управо потписивањем Уговора о међународној правној помоћи у кривичним и грађанским стварима биће створен оквир који ће омогућити формирање заједничких истражних тимова две земље. Уговором се даје могућност да овакви истражни тимови буду формирани за сваки конкретни случај, дакле не на општем нивоу, већ за сваки случај понаособ. Дакле, неће то бити генерални уговор о формирању заједничких истражних тимова већ ће се тиме омогућити да надлежни органи две земље формирају заједничке истражне тимове за конкретне случајеве, а с циљем предузимања координисаних и усклађених истражних радњи, нарочито када је реч о тешким облицима криминала.

* ГЛAС: Да ли је у међувремену унапријеђена сарадња правосуђа Србије и БиХ, посебно када је ријеч о истрагама ратних злочина у предметима "Тузланска колона" и "Добровољачка улица"?

МAЛОВИЋ: Процена наших правосудних институција је да се не дозволи уступање гоњења правосудним органима БиХ у случају "Тузланска колона", као и у случају "Добровољачка улица", за који је Тужилаштво БиХ обуставило истрагу. Ко ће одговарати за смрт тих људи на улицама Сарајева и Тузле? Међутим, без обзира на ове случајеве, правна сарадња између две земље је изузетно интензивна, о чему најбоље говоре примери као што је "случај Зворник" - најтежи ратни злочин у БиХ који Србија процесуира, где породице 800 жртава очекују правду. Такође је Тужилаштво за ратне злочине Србије имало одличну сарадњу у случају Ненада Малића који је првостепено крајем прошле године осуђен на 13 година затвора за ратни злочин против цивилног становништва у Старом Мајдану.

* ГЛAС: Како оцјењујете досадашњу примјену Закона о одузимању нелегално стечене имовине у Србији?

МAЛОВИЋ: Веома сам задовољна резултатима с обзиром на чињеницу да се овај закон не примењује ни годину. Држава је, примењујући овај закон, тренутно блокирала неколико десетина милиона евра оптужених. У овој години акција одузимања имовине криминалцима биће још снажнија, при чему ће у центру пажње државних органа бити трговци дрогом и случајеви високе корупције.
Више од 50 разних објеката - од станова до коцкарница, преко 30 возила и значајна новчана средстава која су припадала оптуженима за разна кривична дела, пре свега организовани криминал, држава је ставила под контролу.

* ГЛAС: На удару закона се нашао и капитал криминалаца у иностранству?

МAЛОВИЋ: На рачун Вишег суда у Београду, на пример, пребачено је милион евра колико је Драган Игњатовић, бивши директор "Градске чистоће", скривао на рачуну у Швајцарској. Под кључем државе нашло се и 12 станова, бившег директора Електродистрибуције Бранимира Ускоковића, као и непокретности које је купио у Црној Гори и Француској. Ускоковићу је одузета и циглана у Ковину, као прво предузеће које је одузето по важећем закону. Напомињем да су трговци наркотицима први на мети државних органа у акцији одузимања имовине стечене криминалом. Истакла бих да је већина имовине привремено заплењена и да ће прећи у посед државе тек уколико судови донесу адекватне одлуке.

Новина

* ГЛAС: Како истражни органи Србије поступају са имовином у предметима ратних злочина?

МAЛОВИЋ: Новина је чињеница да Тужилаштво за ратне злочине са МУП-ом Србије врши финансијске истраге за предмете ратних злочина што им је омогућено овим законом.

Овај закон има циљ да пошаље поруку да нема недодирљивих, да нико није јачи од државе и да ће бити приведен правди свако ко је чинио кривична дела. Желимо да будућим генерацијама вратимо веру у праве вредности, да им на овај начин кажемо да се криминал не исплати, да је прави систем вредности поштење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.