Snežana Malović: Arhiva Tribunala treba da ostane u posjedu UN

"Radi priznanja kvalitetnog rada Haškog tribunala kao dela sistema Ujedinjenih nacija, arhiv Tribunala treba da ostane u posedu UN, a da li će to biti u Njujorku ili Hagu manje je važno", izjavila je u intervjuu "Glasu Srpske" ministar pravde Srbije Snežana Malović.

- Verujem da će o ovom pitanju biti vrlo lako postići dogovor. Važno je da pravosudni sistemi u regionu imaju pristup ovim dokumentima, koji će im omogućiti da imaju bolji uvid u predmete koje rade - istakla je Malovićeva koja 23. i 24. februara u Hagu učestvuje u međunarodnoj konferenciji o nasljeđu Haškog tribunala.

* GLAS: Šta konkretno očekujete od ove međunarodne konferencije?

MALOVIĆ: Verujem da će ova veoma važna konferencija uticati na bolji i sveobuhvatniji uvid u prethodni i postojeći rad Tribunala u Hagu. Takav uvid trebalo bi da doprinese nepristrasnoj i adekvatnoj analizi uloge i značaja ove institucije za ceo region.

* GLAS: Na konferenciji učestvuju čelni ljudi pravosudnih institucija regiona?

MALOVIĆ: Ova konferencija je važna za žrtve kao i za sve zajednice i narode u bivšoj Jugoslaviji, posebno u kontekstu pomirenja, izgradnje mira i trajne stabilnosti u regionu. Očekujem da će biti pokrenuta nužna pitanja u vezi sa suđenjima za ratne zločine pred nacionalnim sudovima. Podsetiću vas da je Srbija u ovoj sferi napravila najznačajnije iskorake u regionu i rad našeg Tužilaštva za ratne zločine i Veća za ratne zločine visoko je vrednovan i poštovan u celokupnoj međunarodnoj javnosti.

* GLAS: U Beogradu će 26. februara biti potpisani važni dokumenti za rad pravosuđa između Srbije i BiH. Šta oni donose?

MALOVIĆ: Biće omogućeno efikasnije izvršavanje krivičnih presuda između dve zemlje, što je do sada bilo limitirano visinom kazne i saglasnošću osuđenog lica. Potpisivanjem ovog ugovora ukinuta je saglasnost tako da će lica koja su prebegla iz jedne u drugu državu biti prisiljena da u državi u kojoj nađu utočište izdrže izrečenu kaznu zatvora. Drugim ugovorom biće unapređena ukupna međunarodna pravna pomoć u krivičnim i građanskim stvarima tako da će, na primer, biti omogućeno da sudovi dve države direktno komuniciraju u pojedinim vidovima međunarodne pravne pomoći, što do sada nije bio slučaj.

* GLAS: Dokle se stiglo sa formiranjem zajedničkih istražnih timova pravosuđa Srbije i BiH o čemu ste ljetos razgovarali sa nadležnim u pravosuđu BiH u Sarajevu?

MALOVIĆ: Upravo potpisivanjem Ugovora o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim i građanskim stvarima biće stvoren okvir koji će omogućiti formiranje zajedničkih istražnih timova dve zemlje. Ugovorom se daje mogućnost da ovakvi istražni timovi budu formirani za svaki konkretni slučaj, dakle ne na opštem nivou, već za svaki slučaj ponaosob. Dakle, neće to biti generalni ugovor o formiranju zajedničkih istražnih timova već će se time omogućiti da nadležni organi dve zemlje formiraju zajedničke istražne timove za konkretne slučajeve, a s ciljem preduzimanja koordinisanih i usklađenih istražnih radnji, naročito kada je reč o teškim oblicima kriminala.

* GLAS: Da li je u međuvremenu unaprijeđena saradnja pravosuđa Srbije i BiH, posebno kada je riječ o istragama ratnih zločina u predmetima "Tuzlanska kolona" i "Dobrovoljačka ulica"?

MALOVIĆ: Procena naših pravosudnih institucija je da se ne dozvoli ustupanje gonjenja pravosudnim organima BiH u slučaju "Tuzlanska kolona", kao i u slučaju "Dobrovoljačka ulica", za koji je Tužilaštvo BiH obustavilo istragu. Ko će odgovarati za smrt tih ljudi na ulicama Sarajeva i Tuzle? Međutim, bez obzira na ove slučajeve, pravna saradnja između dve zemlje je izuzetno intenzivna, o čemu najbolje govore primeri kao što je "slučaj Zvornik" - najteži ratni zločin u BiH koji Srbija procesuira, gde porodice 800 žrtava očekuju pravdu. Takođe je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije imalo odličnu saradnju u slučaju Nenada Malića koji je prvostepeno krajem prošle godine osuđen na 13 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Starom Majdanu.

* GLAS: Kako ocjenjujete dosadašnju primjenu Zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine u Srbiji?

MALOVIĆ: Veoma sam zadovoljna rezultatima s obzirom na činjenicu da se ovaj zakon ne primenjuje ni godinu. Država je, primenjujući ovaj zakon, trenutno blokirala nekoliko desetina miliona evra optuženih. U ovoj godini akcija oduzimanja imovine kriminalcima biće još snažnija, pri čemu će u centru pažnje državnih organa biti trgovci drogom i slučajevi visoke korupcije.
Više od 50 raznih objekata - od stanova do kockarnica, preko 30 vozila i značajna novčana sredstava koja su pripadala optuženima za razna krivična dela, pre svega organizovani kriminal, država je stavila pod kontrolu.

* GLAS: Na udaru zakona se našao i kapital kriminalaca u inostranstvu?

MALOVIĆ: Na račun Višeg suda u Beogradu, na primer, prebačeno je milion evra koliko je Dragan Ignjatović, bivši direktor "Gradske čistoće", skrivao na računu u Švajcarskoj. Pod ključem države našlo se i 12 stanova, bivšeg direktora Elektrodistribucije Branimira Uskokovića, kao i nepokretnosti koje je kupio u Crnoj Gori i Francuskoj. Uskokoviću je oduzeta i ciglana u Kovinu, kao prvo preduzeće koje je oduzeto po važećem zakonu. Napominjem da su trgovci narkoticima prvi na meti državnih organa u akciji oduzimanja imovine stečene kriminalom. Istakla bih da je većina imovine privremeno zaplenjena i da će preći u posed države tek ukoliko sudovi donesu adekvatne odluke.

Novina

* GLAS: Kako istražni organi Srbije postupaju sa imovinom u predmetima ratnih zločina?

MALOVIĆ: Novina je činjenica da Tužilaštvo za ratne zločine sa MUP-om Srbije vrši finansijske istrage za predmete ratnih zločina što im je omogućeno ovim zakonom.

Ovaj zakon ima cilj da pošalje poruku da nema nedodirljivih, da niko nije jači od države i da će biti priveden pravdi svako ko je činio krivična dela. Želimo da budućim generacijama vratimo veru u prave vrednosti, da im na ovaj način kažemo da se kriminal ne isplati, da je pravi sistem vrednosti poštenje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.