Шмит и ПИК непотребно отварају причу која је завршена прије три деценије

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Питање имовине у БиХ ријешено је Дејтонским мировним споразумом прије три деценије и јасно је речено ко је и чега власник, а стално оживљавање приче о такозваној државној имовини је само нови напад на Републику Српску те свјесно продубљивање кризе у овом дијелу Балкана.

Тај одговор послат је данас из Републике Српске у Сарајево одакле је њемачки дипломата Кристијан Шмит, којег Српска не признаје за високог представника јер нема релевантну резолуцију Савјета безбједности УН-а, поручио је да је вријеме за другачији Дејтон и да државна имовина мора да буде деблокирана.

Шмитово обраћање услиједило је након дводневне сједнице Управног одбора Савјета за примјену мира у БиХ (ПИК), тијела које нема упоришта ни у Дејтонском споразуму, а на којој су били и поједини шефови посланичких клубова у Парламентарној скупштини БиХ.

Шмит је, између осталог, поручио да се морамо више окренути домаћим лидерима који ће сами одлучивати, да је потребна неометана транзиција са Дејтона на европске интеграције, а дотакао се и питања "државне имовине".

- Државна имовина је једна од тема о којој смо разговарали. Свако ко путује овом земљом може доћи у ситуацију да разговара са градоначелником или начелником неке локалне средине и да се види колико питање државне имовине блокира развој БиХ. Мој мандат почиње и од омогућавања и олакшавања тога, а не од имплементације, тако да ћемо видјети да сљедећи пут сједнемо и сагледамо шта урадити да државна имовина не буде питање које нас забрињава него питање за инвестиције - рекао је Шмит.

Спољни члан Одбора за уставна питања Народне скупштине Српске Марко Ромић за "Глас" је поручио да сједнице ПИК-а одавно личе на састанке гдје се разговара искључиво о антидејтонским питањима.

- Зачуђује то да су два главна питања, која су заокупила пажњу неформалне групе земаља, такозвана државна имовина и европске интеграције као неки вид супституције у односу на причу о Дејтонском споразуму. С друге стране, намеће се поново питање непостојећег концепта државне имовине који је ријешен Дејтонским споразумом, односно чланом три Устава БиХ - рекао је Ромић који је и асистент на бањалучком Правном факултету.

Правник из Бањалуке Милко Грмуша сматра да су два момента кључна за најновију реактивацију ове приче.

- Постоји већ неко вријеме заинтересованост важних европских земаља да преко такозваног питања државне имовине држи отворене тензије у БиХ и ја то повезујем са ситуацијом у Украјини. Друга важна ствар је да су раније, за вријеме Бајденове америчке администрације, и они инсистирали на том питању из врло сличних разлога као и Европљани. Сада су заинтересовани за то из комерцијалних разлога и везано је за питање јужне интерконекције и других енергетских пројеката - рекао је за "Глас" Грмуша.

Сматра да садашња администрација није толико усмјерана на саму форму.

- Не би им било спорно да, на примјер, јавна имовина буде потпуно у својини ентитета, али да то више не буде тема која се оспорава пред Уставним судом како њихове евентуалне инвестиције у енергетском сектору не би дошле под било какву могућност оспоравања - закључио је Грмуша.

Први замјеник предсједавајућег Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милан Петковић за "Глас" је истакао да је Устав БиХ јасно дефинисао да ова питања спадају у надлежност ентитета.

- Једини титулари права над имовином су ентитети. Српска располаже шумама, ријекама, пољопривредним земљиштем на њеној територији. Потенцирање ове приче само продубљује кризу у БиХ - категоричан је Петковић.

Полемике о имовини трају још од 2005. када је тадашњи високи представник Педи Ешдаун наметнуо Закон о забрани располагања државном имовином.

Републички званичници од почетка тврде да је имовина Српске она која се налази на њеној територији. У прилог наводе и чињеницу да је у Брчком проблем имовине ријешен тако што је она постала власништво дистрикта, док бошњачки политичари желе да питање имовине ставе у оквир "државног власништва".

Прича о имовини је "оживјела" прошлог мјесеца и у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ у који је стигао приједлог закона о државној имовини. Предложили су га бошњачки посланици Јасмин Емрић, Шемсудин Мехмедовић, Аида Баручија и Елвиса Хоџић, са захтјевом да буде разматран по хитном законодавном поступку. Међутим, будући да није усвојен ни приједлог да приједлог закона иде по скраћеној процедури, тај акт ће бити разматран у редовном поступку и то већ на наредној сједници, 12. децембра.

КОЈИЋ: ИДЕТЕ У СВОЈУ ЊЕМАЧКУ

Посланик СНСД-а у Представничком дому Милорад Којић подвукао је да Кристијан Шмит нема ни легалитет ни легитимитет ни да даје било какве изјаве о БиХ. Шмит, каже, покушава себе да представи као главног шерифа.

- Осим тих његових изјава које апсолутно немају никакву снагу ни тежину, Шмит уз то што је опозиција из Српске присуствовала састанку са њим и члановима ПИК-а покушава да сугерише како треба да се ријеши питање такозване државне имовине. Престаните да се бавите питањем уставно-правног поретка Српске, Дејтонског споразума. Идите у своју Њемачку и тамо покушајте да причате и спроводите одређене политике. Овдје немате легалитет, ни легитимитет и немате право да у моје име и у име мојих колега у парламенту БиХ било шта одлучујете – поручио је Којић за "Глас".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.