Словеначки рецепт примјенљив и у БиХ

БАЊАЛУКА - Словеначке власти никада званично нису расправљале о неком новом прекрајању граница на западном Балкану и не постоји “незванични” документ о томе, али постоји могућност да такве тежње постоје и да се у одређеним политичким круговима блиским премијеру Јанезу Јанши, али и самој Европској унији, иза затворених врата говорило о овоме као о једној од опција.

Каже ово за “Глас Српске” предсједник Одбора за надзор над обавјештајним службама и посланик опозиционих Социјалних демократа у Парламенту Словеније Матјаж Немец.

- Не могу то тврдити, али би се такав закључак, да постоје такве тежње, могао извући из недоречених изјава појединих званичника, како словеначких, тако и европских. Због тога очекујем да се Јанша и званично изјасни о овом питању, а што је он до сада вјешто избјегавао. Вјерујем да ће много тога бити јасније крајем маја, када ће у Словенији, на Брду код Крања, бити одржан велики самит који ће окупити лидере из региона, а на ком би се требало говорити о будућности западног Балкана. Видјећемо да ли ће ова тема тада бити отворена или је све ово била једна игра, која је имала за циљ подизање тензија - каже Немец. 

Рајко Петровић из Института за европске студије из Београда нема ових дилема, те каже како је сигуран да се у појединим политичким круговима о овоме расправљало, наводећи да на читаву ову ситуацију треба гледати као на “пробни балон” и опипавање балканског пулса.

- Словенија је изабрана за “извођача радова”. Као прво, зато што је била део Југославије и имала је искуство мирног разлаза. Друго, зато што је она једина земља бивше Југославије која је чланица ЕУ, а да при томе нема великих интереса у БиХ, за разлику од Хрватске, која је много више везана за питање будућности БиХ. Мислим да је ЕУ коначно почела схватати да су постојеће границе на Балкану неодрживе - истакао је Петровић.

С њим се слаже и декан Факултета за безбједност из Бањалуке Слободан Жупљанин, наглашавајући да он у свему овоме не види ништа спорно.

- Треба све опције и могућа рјешења ставити на сто и о њима повести конструктивни дијалог, а поготово јер бошњачка политика постаје све екстремнија и опаснија - каже Жупљанин, додајући да су и сами Европљани вјероватно то увидјели.   

Иначе, до праве пометње и збрке у региону дошло је након што су Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, а послије вишенедјељног ћутања, потврдили да је предсједник Словеније Борут Пахор, приликом своје посљедње посјете БиХ у марту ове године, тројици чланова Предсједништва БиХ пренио како се у Европској унији у одређеним круговима говори да је неопходно завршити процес распада Југославије. Ситуација је додатно усијана након што су поједини медији објавили да је предсједник Јанша на адресу Брисела упутио “нон пејпер”, незванични документ у ком се наводно предлаже ново прекрајање граница на Балкану, али и мирни разлаз Српске од БиХ. Реагујући на сву ову збрку, Пахор је поручио да Словенија поштује суверенитет и територијални интегритет БиХ, док је Јанша рекао како се посљедњи пут са предсједником Европског савјета сусрео прошле године, те да је стога “тешко да би му физички могао предати било шта у фебруару или марту ове године”. Јанша је, међутим, овом приликом пропустио да каже да ли је на ову тему и причано у неким њему блиским круговима.

Пријетње СДА

Реагујући на помен наводног постојања неког документа о мирном разлазу у БиХ, из СДА су оштро реаговали, истичући да то није могуће без рата, а који би се ланчано могао пренијети и на остатак Европе. Из Српске је поручено да ријечи “ратови у регији” и “ланчана реакција” подсјећају до које мјере су бошњачки политичари спремни да иду устрајавајући на некаквом свом погледу на будућност БиХ који не дијеле друга два конститутивна народа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.